Дело

330 Д Е Л 0 па ма он био сед, ма му лице пуно бора било; пошто је лепота у снази а не у њежном лицу и црвеним образима. Кана су љубиле све, он опет љубљаше само једну, робињу козакињу, из степе поред Дњепра. Њу он миловаше увек радије од свију других жена свога великог харема. У харему је било три стотине жена све лепих као иролећно цвеће. Живише оне туна у свакој радости и задовољству, јер је кан наређивао да им се готове сва могућа укусна и слатка јела и дозвољавао да играју и веселе се кадгод им је воља. Своју козакињу опет позивао је кан често на своју кулу, са које је био диван изглед на море и у којој је било спремљено све што треба задовољној и срећној жени. Беше туна слатког јела и свакога ткива, злата и драгог камења разне боје, свирке и лепих тица из далеких земаља а и ватреног миловања заљубљеног кана. На кули је проводио он са њоме често пута по читаве дане, те се тако одмарао на плодовима свога вредног и труднога животнога рада. онао је он, да му син Алгала неће осрамотити канство, јер ено га где као вук лови по руским степама, враћајући се увек са богатом пљачком, новим женама и новом славом, остављајући за собом страх, пепео, крв и лешине. Једном се врати Алгала са свог јуначког похода на Русе. Приредише велике свечаности у његову част. Поглавари са целог острва скупише се на ту част. Било је ту чашћења, весеља и витешких игара. Гађало се стрелама, заробљеницима у очи, да се опроба снажна мишица, понова се пило и славио храбри Алгала, страх непријатељев и стуб канства. А стари се кан радовао слави свога сина. Топло је било старцу око срца, гледајући у своме сину таквог јунака и знајући да he, кад он, старац, умре, битл канство у добрим и снажним рукама. Баш му је годпло што то зна, па да би и сам показао колико воли свога сина, са пуним пехаром у руци, овде на свечаности, пред свима поглаварима и бекама, устаде и рече: „Алгала ти си добар син! Нека је слава Алаху и буди хваљено име пророково“. Сви хвалише име пророково у снажном хору. Кан продужп: „Алах је велики! Још за живота обновио је младост моју у моме храбром сину. Ја већ гледам својим старачким очима, како ћу, кад једном очи склопим и црви ми срце гристи за-