Дело

КЊИГА 28. СВЕСКА 1. Д Е Л О Јули, 1903. год. ИСПОВЕСТИ i. За столом старим поднимљен на руку Призивам прошлост, да садашњост бега Дивна је прошлост, у њезином звуку Уморна душа налази ми свега. Да прошлост дирам мисао ме гони На веру лажну, којом сада дишем... Прошлост!.. ах, реч та како слатко звони Сад о њој мислим и о њој ти пишем... Нзрећи: Прошлост, то за мене значи, Пробуднт' моћи, које душу гале, „Садашњост“ рећи, исто што и: „ ...плачи!.. ...Ругобу спери, дижи идеале...!“ Ал‘ немој мислит' прошлост та да скрива Незнану срећу и радости тајне, Сребрну реку, где се све прелива, II нижу слике милосне и бајне. He, за њу речи ове би се дале: To беше поток са високе rope, Што стреми плахо, да сићане вале Олије и снесе у велико море. Гудуре мрачне, гребени, врлети, Које требаше са напором прећи Пречише пута да се дође мети И ја тн морам сад са болом рећи: