Дело

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКНХ 79 — Знате ли ви да сам храстову ropy у Кремјењу купио ја? — Знао сам — одговори Гонтовски, — казао ми је то ваш агенат, онај што прича да је пореклом Татарин... не знам како му беше име! Био је код мене у Јалбрикову и казао ми да сте то ви. — А што сте онда напалп на г. Матпка а не на мене? На то му Гонтовски одговори: — Немојте ме тако притнскивати уза зид, јер то не волим. Ја сам оном господину направио посла, а не вама, зато што вн немате ништа да дајете пану Плавицкому, а онај има да плаћа за Кремјењ толико колико се обавезао, а кад опустоши Кремјењ, од чега he? Хтели сте да знате зашто, ето за то. Полањецки је у себи морао признати да Гонтовски mia потпуно право, те одмах окрете разговор с другог краја: — Господин Машко молио ме да му будем секундантом у двобо^у с вама, ето зато сам се умешао у ту ствар. Као секундант доћићу к вама сутра, а сад као приватан човек и рођак пана Плавицког, п ако далеки, могу да вам кажем ово: нисте могли ropy услугу учинити Плавицкому, п ако и он и Марина остану без хлеба, бнће вам веома захвални. Ето то је! Гонтовски га погледа разрогачено. — Без хлеба?... Мени да буду захвални?... — Да — поновн Полањецки. — Слушајте добро. Без обзира на то какав he бити ресултат ове распре

околностн су такве да може бити најкобнијих последица. To вам кажем на часну реч, тиме сте потпуно упропастили Плавицкога и одузели сте и њему и ћерци срество за живот. Ако Гонтовски одиста није волео да га доводе у теснац, сад је било прилике то да покаже. Али он сиромах беше потпуно збуњен и етаде, зијајући потпуно пренеражен, не умеде да нађе одговора, и тек после неколпко тренутака отпоче: — Што? На који начин? Верујте ви да до тога неће доћи ма им ја морао Јалбриково датп. Али га Полањецкн прекиде. — Господине Гонтовскп, не вреди трошити речи! Ја ваше нмање знам од детињства. Шта је Јалбриково? Шта ви имате У њему?