Дело

80 Д Е Л 0 To је била истнна. -Јалбриково је било сеоце од девет влока (270 ара), а Гонтовски је, како то већ бива, наследио на њему дуга, поврх ушију — те му руке клонуше као одсечене. Паде му ипак на ум да можда ствари п не сто.је тако, као што ГЈолањецки тврди, те се ухвати за ту мисао као дављеник за сламку, и рече: — He разумем шта вн то велите. Тако ми Бога, волео бих сам да претрпим какву штету, него да то снађе Плавицке, а и то знајте: да бих врло радо заврнуо шију господину Машку; али ако треба, ако ваља рад Плавицкових, онда пре нека ми се руке осуше! Одмах после онога с г. Машком био сам код г. Јамиша, који је сад овде у заседању, и казао сам му све потанко. Право да вам кажем, рекао ми је да еам учинио глупост и карао ме! Кад би се тицало моје коже, баш ми не би бнло нп бриге! На бих нн прстом мрднуо; али кад је друго нешто, онда ћу урадити оно што ми г. Јамиш каже, па ма ме сто јада снашло. Господин Јамиш седи, као и ја, у Саском Хотелу. У том се и растану и Гонтовски оде у свој стан, кунући успут и Машка и еебе и Полањецкога. Ocehao је да мора бити онако, како је Полањецки говорио: да се случнла нека несрећа,. која се не може поправити, п да је нанео много јада оној истој госпођици Марини, за коју би дао све до последње капи крви. Ocehao је и то: ако је дотле и било каквог зрачка наде, да га је obiim уништио. Илавицки he му затворити врата своја. Марина he nohn за Полањецкога, мањ' да је он сам не усхте. Али ко не би њу хтео? II одмах кукавном Гонтовском изиђе јасно пред очи: кад би она имала да бира између њега и Полањецкога, да би он дошао на друго место. — „Па шта имам ја? говорио је у себи — онај злехудп Јалбриков и ништа више; ни науке, ни новаца! Свако зна по нешто, само ја не знам ништа. Сваки ти нешто вреди, само ја ништа. Овај Полањецки има и науку и новце; а што је ја волим, то је само и за моју и за њену несрећу, кад сам таква будала, да јој тиме шкодим у место да помогнем.“ И Полањецки је мислио успут о Гонтовском исто тако, и уопште нпје имао према њему нп мрве саучешћа. Код куће застане Машка, који га је чекао читав сахат и који му после здрављања рече: — Други he ми сведок бити Кресовски.