Дело

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 81 Полањецки се мало намрштн и одговори: — Виђао сам се с Гонтовским. — Па шта? — Будала. — To је на првом месту. Јеси ли говорио с њнм што у моје име? — У твоје име нисам ништа. Говорио сам му као рођак Плавицков; да му је учинио најгору услугу што може бити. — Ниси му дао никаква објашњења? — Никаква. Слушај Машко, теби је стало по што по то до потпуног задовољења — а мени је сасвим све једно да обојица једно другог у чело погоднте. Према оном, што сам ја казао Гонтовскому, он је готов да пристане на све твоје услове. Срећом је ишао одборнику Јамишу, а тај је човек разборит и погодан и сам држи да је Гонтовски будаласто урадио, те he га радо посаветовати. — Добро, дај ми иеро и парче хартпје — рече Машко. — Ето на столу. Машко седе, стаде ппсати, а кад би готов, пружи Полањецкому исппсан листић. Полањецки прочита ово што иде: „Овим признајем да сам напао на господина Машка будући пијан, у стању, у којем нисам умео размислити о том што говорим. Сад пак, трезан, у присуству мојих сведока и сведока г. Машкових, као п личности, које су биле присутне кад сам напао на г. Машка признајем свој поступак као грубијански и неразуман, и у највећем сажаљењу и понизности обраћам се увиђавности и доброти г. Машка, молећи га за опроштај и признајући овако јавно: да је такво понашање било и јесте у свему далеко изнад суда људи, који су као ја“. — Гонтовски ово ваља да прочита гласно и да потпише. — To ie ђаволски немилосрдно. Он на то неће никад пристати. — Да ли прнзнајеш да је та хуља допустио себи нешто нечувено на мој рачун? — Признајем. — Знаш ли шта мене може етатн та авантура? — He могу знати. — Знај то, а могу ти оволико рећи: оне су се тамо горко већ нокајале што су ствар довеле довде, и раде су ма каквој Дело књ. 28. 6