Дело

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 89 цила, а они, као и ја, живе на другом спрату. He треба да та шала траје дуже“. Марину застаде у шеширу. Спремала се да оде до Бигјеловнх, али га је задржала, а како ни он сам није дошао на дуже, то остаде. — Честитам вам наслеђе — рече јој. -- II ја сам му рада — одговори Марина — јер је то нешто сигурно, а у овом новом положају то је важна ствар. У осталом волела бих да еам најбогатпја на свету. — А зашто? — А сећате ли се како сте једном говорили: да би сте желели толико да имате да отворите фабрику, а да се оканете шпекулације. Ја сам то упамтила, а како сваки треба да има нешто за чим жуди, то бих и ја хтела да имам много, много новаца. Мислећи да је може бити казала што сувише много и сувпше отворено, поче поправљати наборе сво.је сукње, јер јој је то дало прилике да обори очи. — Ја сам дошао још да се вама извиним — рече Полањецки. — Данас о ручку напричао сам вазда којекаквих глупости гоеподину Плавицкому: да је покојна Плошовска може бити променила своје завештање и преписала њему сву имовину. Он ту моју шалу узе озбиљно. Ја не бих хтео да се он вара, тако ви допустите да одем одмах до њега да му то разјасним. Марпна удари у смех. — Ја сам му то и говорила, и он ме жестоко изгрди. Виднте ли шта сте урадили. Пмате се заиста зашто извињавати. — Зато и молим да ми опростите. Дохвати је за руку и осу пљусак пољубаца по њој, а она му је не отрже него само шалећи се, али ипак узбуђено, рече: — А, нисте добри, господин Сташо; а, нисте добри! To вече до самога сна ocehao је Полањецки на уснама топлину руке Маринине; није му падао на ум нн Машко, нн Гонтовски, него је веома упорно понављао: — Време је да се то прекине.... VIVI Кресовскп н доктор са кутијом, у којој су били пнштољи, сеђаху у једним колима, а Полањецки и Машко у другим —