Дело

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 91 и знам шта је то. Човеку је досадна она комедија, она прнпрема, па сведоци, па мисао да he сад сви упрти очн у тебе да виде и да се забаве тим како ћеш се држати. To ти је просто излазак на позорницу и питање самољубља, ништа више. За нервозне људе то је прави пут. Али ја нисам сувише нервозан. Разумем и то да у том погледу стојнм високо над својим протнвником, јер сам се више навикао на људе него он. У таквог је магарда мање уображења, и неће никад моћи на пример да замисли, како he изгледати, кад се извали као клада, па кад стане трулити и т. д. Алп ћу ја ппак умети да владам собом. А уз то да ти и ово кажем. Философија је философнја, али у овом случају ствар обара и темпераменат и страсти. Мени овај двобој ништа не доноси, ничим ми не помаже, напротив, може ме заплести само. Али га ипак не могу да одбијем Толико ми се на души накупило, тако тога магарца мрзим, тако ми дође воља да га смрвим, нзгазим, да у том тренутку престајем мпслити. А и у овом будн спгуран: чим видпм ону луду главу, заборавићу на узнемиреност, заборавићу на комедију, видећу само њега. — To прилично разумем — рече Полањецки. Машкове јагодице Beh су биле помодреле од мраза, од чега је пзгледао пре јогунаст него ружан. У том стигоше на место. У нсто време чу се шкрина кола што су довезла Гонтовскога, Јамиша и Вилковскога, који сишавпш с кола стадогае се клањатн својим протнвницнма, а у седам часова, заједно с лекарем одоше у шумицу, на место које је још пре једног дана Кресовски пронашао. Кочијаши гледајући на ових седам врскапута, што су тако одбијали од белине снежне, стадоше се запиткивати: — Шта ли he то бити? — Зар ми је то првина? — одговори други. — Паметан свет нека се поштује, будале нека се туку. Господа иак шљапајући тешким каљачама а уз облак од nape из ноздрва ишли су другом крају шумице. Успут Јамиш противно правилима, која важе у таквим случајевима, приђе Полањецком н поче говорнтн: — Ја бих радо пристао да се мој Гонтовски извпнн г. Машку, али под оним условима је немогуће. — И ја сам предлагао Машку да ублажн оно што је написао, али он није хтео.