Дело

9(3 Д Е Л 0 нин родом, старо, слабачко чољаде, који није могао ни стотину корачаји нјешке да пређе, него се, обучен у швапске хаљине а са огромним фесом на глави, вјечито клатио па своме мршавоме вранчићу и тако обилазио болеснике. Пзузевши муштерије, који су му масније плаћали, он је ради других нерадо сјахивао с коња и улазио у куће. Пред вратима кућним морао га је дочекивати домаћин, или какво друго чељаде, па му оппсати и болест и болесника, те је доктор, пажљиво саслушавши, онако на коњу писао рецепте' и, натуцајући по нешто српски, упућивао, како да се лијекови узимају. Затим би гонио коња даље. II са Стојаном хтједе учинити тако, али кад овај потегну подугачку кесу, чврсто завезану, и кад куцну по њој, доктор весело заклима главом, па, привезавши коња за алку на вратима, уљезе у кућу. ’ Све зене а луди наполе, — рече, коракнувши у собу, па мрко погледа и по сакупљеним женама и по људима, п прстом им указа на врата. Забога, господине, шта му је ? — болећивим гласом запнта газдиница Анђа, па стаде уз Стојана и нетренимице гледаше и Стојана и газду Симу. Хм, мозе зпво, — промрмља доктор, прегледајућп болесника. — Мало слабо, а мозе тобро... иеце крепулати... Ето, иеће умријети! — протумачи Стојан газдиници, прпблпжи се доктору и, да бол>е чује, дрекну из гласа: — А има илац? — запита, подражавајући његову говору. Пма, има, — одговори доктор, натичући огромне наочари на нос и вадећи испод феса оловку, да напише рецент. •— То пије... етна кашика етно сахат... а била тобро и буте тобро.. II. свршивши, опет остави оловку под фес, — да јој .ј<* само врх провиривао, — иа, и не погледавши више болесника, пзађе из собе.