Дело

СТОЈАН МУТИКАША 97 Сјутрадан као да окрену на боље. Када се кроз густо лозово лншће н кроз демнре пенџерске, проби први сунчев зрак и заигра на ћилиму, а испод широке стрехе ластавица поче преврћати, газда отвори очи, одахну мало и погледа по соби. Стојан, који читаве ноћи заспао није него је лебдио над њим, скочи на ноге н очекиваше какв^'дЗГаповпјест. — А гато ти нијеси у магази? — запита газда слабим, болесничким гласом. — Био сам уза те, — одговори Стојан мирно. Газдиница је уморна, па отишла да спава, а ја ост‘о, да нијеси сам. Газда Симо љутито заврти главом и намргоди се. — Не брини ти за ме! — застења. — Хајде ти у магазу, па гледај да што пазариш. Очи отвори, па чувај муштерије и немој пушћати кога да оде другоме, на прилику ономе хунцуту Радовану... — Па нека... — отповрну Стојан затежући се. Нмаћу када... — Хајдеее! — јекну газда Симо, стиснувши обје шаке према њему. — Ако ми буде суђено да умрем, умријећу макар ме и аскери чували. А магазу и муштерије треба пазити... Стојан слегну раменима, узе кључеве и, задјенувши их за појас, пође из собе. — Јеси ли попГо у магазу? — запита газдиница, ухвативши га пред собним вратима и примаче му се са свим близу, а уснама га готово љубљаше у ухо. — Јесам... — Газда је слаб, — настави она. — Не вјерујем ја ни хећиму, ни нпкоме, да ће се он лахко дигнути. Него гледај, па све паре, што их нађеш у магази, донеси мени, да их ја чувам. — Донијећу, — покорно одговори Стојан. — Донеси и тефтере! — опет ће она. — Све је боље да ја чувам. Ја сам његова жена, па ћу најбоље и сачуват!... чЈ — Тако је. Газдиница га помилова по образу, осмјехну се и испрати га до на сред авлије. Затим се опет лагано Дело књ. 29. 7