Дело

98 Д Е Л 0 врати пред собу, иротра добро очи и, дубоко уздахнувши, уљезе газди Сими. Сједе му код душека, поред главе, па, поднимивши се лијевом руком, гледаше га жалостиво. - Шта ти је‘? — шапатом запита газда, а очима јој унпљио у лице. — Каква је теби невоља? Ништа, — готово нечујно одговори она п опет уздахну. -Једна лозова гранчица, што је провирила кроз пенџер у собу, лелујала се лагано и осјенчавала јој горњп дио лица, а то му је придавало још мрачнији, суморнији израз. Кријеш ми, — застења газда и покуша да се опре на лакат. — Очн су ти негато црвене, па би рек'о да си плакала. - Па шта је ако сам и плакала? — осијече она. — Нијесам очи исплакала. Од суза ми неће ништа битп. Газда Симо закашља се, порумени у лицу, а замршени бичеви косе из перчина му попадаше по необријанпм образима и разасуше се. Шта је? — запита опет. — -Ја хоћу да знам, шта ти фали у мојој кући, па да плачеш? Газдиница пе одговори одмах. Лагано пружи руку, заглади му и опет уреди косу, па се саже и пољуби га меЈју очн, готово у оиај сами кукасти нос. Тешко ми је, — прошапта за тим. — Ако кукам, зар немам рашта? Зар мп ти не лежиш болан? А тешко мени, ако теби што буде. НЈтааа? — јаукну газда Симо и опет се завали унатраг. — -Је ли хећим каз'о, да ћу ја умријет'? - Није каз'о нико, — брзо упаде газдиница, него ја велим, да нико не зпа, кад му је суђено умријет ... -Ја могу умријет' прије тебе, ама теби је лахко, ти остајеш у добру. А ја да останем након тебе куд ћу, шта ћу? V Стек о сам ја, па имаш на чем живјети, — нагласи газда мало јаче. Газдипипа стиште очи и исциједи двије-три сузе. Стек о сн ти, фала Богу, и ја имам свега, док си мп тп. Ама да теби што буде, зар ти не би она два рођака све разграбнли, а мене бацили из куће? Газда Снмо занијеми. Ухвати зубима доњу губицу,