Дело

СТОЈАН МУТИКАША 99 $ а прдте и*десне џ лијеве руке помијеша и, ломећи их, са ибгледом пуним сажалења гледаше своју Анђу. —> Опет то неће тако бит', — рече, након дуге почивке. — Ти ћеш виђети колико си ми драга! Знам ја — Шта? — запита газдиница. — Поздрави кума Јована и кума Ђоку и поручи им да вечерас дођу! — осијече газда, па, лагано се подигнувши, обгрли јој главу рукама п пољуби је у образе. Пред вече, пошто је затворпо магазу, Стојан се враћао кући необично задовољан. Читав један дан радио је сам у магази, без ичијега надзора, и био је срећан у пазару. Продао је доста робе и, у два дубока џепа од чакшира, носио двије пуне кесе и сребрењака и марпјаша, што их је мислио предати газдиници. Стојан је бно задовољан и због тога, што му се данас пружила прилика да једноме хамалу прода јефтин фес по скупе новце, а од једнога сељака, купујући масло, да закине читаву литру. Тефтере газдине носио је под пазухом и застајкивао чешће пута те завиривао у њих, само да свијет види: како га газда цијени и колико повјерење има у њему. — Ђе су паре? — запита газдиница, која га је нестрпљиво очекивала, врзајући се по авлији. — Ево, — одговори Стојан, с муком теглећи кесе из џепова и пружајући их. — А ево и тефтера. Газдиница прихвати све, омјери кесе на длану и показа му руком на врата газдине собе. — Тамо те чекају, — шапатом изговори. Стојан зачуђен приступи вратима, отворп их и застаде на њима. Изненадило га је, кад опази два стара кума газда Симина: Јована Аћимовића и Ђоку Галеба. Соба је мирисала тамјаном, а оба старца скинули фесове, као оно у цркви, па гологлави сједе око душека газда Симина и разговарају с њиме.