Дело

110 УТРВЕНОЈ СТАЗИ 165 ^ том зачу неке глаеове. Тата и мама су такође дошли овамо и сели доле на земљу с друге стране од ове старе чатрље ^ 0вде мп почесмо, Петре, прошапута мама и паде тати око^врауа.' Да, овде ночесмо, Карина. Садјетако чудновато и мислитинато. Ах, ГосподеБоже, помисли само да си ти ту унутоа стајала и.... дувала у мехове! Ј Ј Ј 1 - Сећаш ли се, Петре, кад ти скиде са себе свој прсник и привеза га менп на крста једном врвцом, кад оиази, да је мени зима! А Ј — Карина... После тога сеђаху тако неко време ћутећи. - Бог нам је био милостив у свему, Карина. Ајиг се ја ак при том не могу радовати, кад помислим да ће кроз пеколико година туђи људи тамо доле заповедати и управљати а можда ће разносити одавде лош посао са утиснутом старом марком Рингдала« на њему. А ми смо имали једнога снна! официр? " ЛУДВИК М°Же ИПаК имати Радионице, и ако буде — То није једно исто, Карнна. Онај који ннје стручњак неће никад бити правн газда, он неће никад моћи позна™ и ноштовати своје раднике нити им бити захвалан. Сироти мош стари ковачи! 1 Ј годишГ ТП СП’ бИ° СуВПШе Строг према дечкУ последње ■ Шта ћу ја? Ја га волим више него свој живот и срце ми се депа кад видим онај његов жалостан поглед, али кад само појшслим како му је могло добро бити... Он нше моиао “Гјот36™111 °Н Ј6 ШГа° Пћи Наиред по ^Рвеној 1ЈеТ, Л “ ГИМ Да 0Д’ К0ји је р0ђен да °Уде °ВДе газда, иде да оуде туђ слуга... — Како то Петре? Ј.О ~Л Зар аисам то Ја и сам видео кад сам био као домобранац вежби! КадЈе пуковник био рђаво расположен, набрецнуо бц се на канетана, капетан даље на поручника, а поручник би ■ рдно паредника, који је имао своју породицу у селу те ншао ДОЛС I, оатинао своје малишане да би се утешно. Ах, до врага КГ°" Сам0 Да ће рингдалска госпођа једнога дана моћи Р ' ”^ецо’ еклоните се с пута сиротом тати, он је нешто зловољан, мора да га је грдио пуковник!“ 12*