Дело

166 Д Е Л 0 — Неко мора елушатии покоравати се, тако јето у овом свету. — Јест, али моме снну није требало да слуша кога другог сем мене. Ја сам се превијао, ја сам слушао, ја сам служио друге, ја сам се мрзнуо од зиме, и трпео сваку невољу, да би он био господар у Рингдалн. Ах... то ће ме у гроб отерати, Карина!... Лудвик је лежао непомично и гледао на више још задуго ношто му родитељи отидоше кући. Пред очима му пзлажаху чудновате слике. Виде себе у плавој уннформн искићеној жутим гајтаннма на племенитом касачу, с кабаницом на леђпма п затегнутим уздама као жпце иа виолини, како лети напред уз топот и рзање коња. Виде сву ту сјајку кавалкаду како се нија на коњима који подигравају п скачу. Виде после дугога мира и један славаи дан за војску и себе у љутом боју на уздрхталом и у белу пену обученом коњу, како командује пред фронтом ескадрона и чу генерала који је командовао како му рече: ..Поручниче Линде, Вама припада велики део славе данашњега дана. Ја Вам захваљујем!“ Али затим виде како се татина седа глава све више сагпба, и чу непознате гласове како заповедају доле у рпнгдалским механичким радионицама. Сцена се измени. Млад гиздав коњички официр пролете у нгри кроз „бело море“ на дворском оалу, њега праћаху најлеише очп, и само Његово Велпчанство заппта коњичког генерала: „Како се зове овај млади коњички офицнр из X регпменте?“ а генерал одговорн: „Линд, Ваше Величанство. Балске дворнице нестаде, а појави се радионица. Штраусов валцер умуче, а локомобила затутња. Лепе даме уступише места гаравим ковачима и командири с великим крстовима блпставим машинама с причвршћеним цедуљама на којнма је стајало. ,,Г1рва награда и златна медаља.“ Једино још оејаше заостало (од иређашње сцене) Његово Величанство, и он запита окружног начелника: „Ко је изложио ове лепе стварпА а окружни начелник одговори: „Лудвик Линд, Ваше Величанство." Лудвик се прену и иохита кући и својој соби за рад. 1у написа дрхтавом руком неколико редова наједном великом табаку хартпје, и прочита их нолако и пажљиво, убриса две велнке сузе, које хтедоше да падпу доле н да покваре цео састав, па написа велнкпм п леиим словима напис.