Дело

ПО УТРВЕНОЈ СТАЗИ 167 К?ад се завргаи рад у ковачницама бејаше господар Лудвик на д$ш»у пј5ед вратнма и узев старога Јонаса за руку рече: — Јонасе, имаш ли какву другу блузу да ми позајмнш? * Јубилеумски дан био је леи, и дивно јулско сунце обасја* ваше зелене славолуке, заставе и венце, завириваше у ковачнпце и слагалишта, где су се блистале машпне зеленилом окићене, п одејајиваше на ордену Густава Вазе, који је господар Линд сада први пут приденуо. У свакидањем радном оделу, као што пх је Петар Линд најрадије хтео видети, упутише се свп ковачп с настојником и старим Јонасом на челу горе ка вили; настојнпк изговори свој трудно научени говор, радници предадоше слављенпку светњаке с натписом и онда почеше редом служити госте. Петар Линд није био никакав говорник; али је радо хтео да уметне мало садржине у оно што каже. Тако би п сада. Он се кратко захвали, али заврши с изјавом да је данас дао десет хиљеда круна у раднички болеснички фонд. Усклицима и радости не беше р:раја после овога и то их толико збуни, да се ниједан не нађе да одговори на ову тачку која беше ван програма. Настојник није био никакав импровизатор а стари Јонас је само плакао и шмркао. Тада један леп младић, одевен у блузу, ступп иред оне што су напред стајали, узе једну чашу са стола и рече у почетку мало дрхтавим гласом. „Поштовани и драги Господару! Изненађење и радост због твога лепог поклона на дан твоје и рингдалске славе, као што видиш, чисто су занемили твоје верне раднике. II ако не можемо да ти захвалимо речима, као што бисмо хтели, ипак те молпмо да будеш уверен, да ми дубоко осећамо како си нас тп сад још чвршће привезао једно за друго, и да смо ми сви, да, ми сви без изузетка, готови да посветимо теби и твојој драгој Рингдали сав свој труд, сву своју снагу.“ — II тп зар, Лудвиче? промуца господар, пошто се мало прибра од ирвога изненађења, које га снађе, кад опази синау блузу одевена како излази из раднпчких редова, који се онда склонише мало у страну.