Дело

ФОЛКЛОР ЊЕГОВ ЗНАЧАЈ, ЦИЛјЕВИ И МЕТОДЕ од А Р. РАЈМУНДА ФРИДРИХА КАЈНД/1А ПРЕВЕО С НЕМАЧКОГ П ДОПУНПО Др. Тих. Р. Ђорђевић I Етнологија, њен развој и однос према сродним дисциилипама Фолклор (народознанство) је грана Етнологије. Да би се уочила његова суштпна и циљ морамо пре свега учинити неколико потребних напомена односно Етнологије. Етнологија, по извођењу њеног оснивача А. Бастијана, има за задатак да да статику и механику мисли, које од вајкада испуњују човечанство и које га руководе. Да би ово извршила она треба да открије и процени ове примитивне елементе, ове основне принципе стварања мисли. Морају се дакле створити закони који руководе судбину рода људскога, ако неће да се узме да је слепи случај руководи, или ако неће да се припишу индивидуалном упливу појединаца мотиви који чоЛитература: А. ВазЧап, 1>1е Уог^езсМсМе (1ег Е1ћпо1о§1е, ВегЛп 1881. Истп: Бег УоЈкег^еЈапке ип АиЉаи етег \У135епзсћаН; уот Мепкдћеп ипћ зете Ве^гипЈип^ аи! еИто1о&1зсће 8ат1ип§еп, Вегћд 1881. — Истп: АН^етеше Опшс1ги§е Јег ЕИто1од1е. Рго1е^отепа 2Ш’ Ве^гипс1и§ етег паИи-лспзбепзсћаИНсће Рзусћо1о^е, ВегИд 1884. — Истн: Ше с1аз Уо1к Јепк1, ВегИп 1892. — Исти: Оег Мепзсћћећз^есћапке с!игсћ Каит ит1 2еН, I п П. ВегИп 1901. - Е. В. Ту1ог, Кезеагскез ш 1о 1ће Еаг1у Шз1огу о! Мапкш^ апЈ Ше Веуе1ортеп! оГ СшИзаПоп. ћопЈоп, 1865. — Исти: Ап1ћгоро1о§у апс1 шНоЈисНоп 1о 1ће з!ис1у о! шап апЈ сшИзаИоп, ћ,опс1оп 1881; у немачном преводу од 0. 81ећег1-а: Ет1еИип§; т с!аз 81исНит Јег Ап1ћгоро1о§1е ипЈ СшИзаИоп, Вгаип-