Дело

170 Д Е Л 0 вечанство покрећу. У овим дакле законима лежи тежиште Псторије Човечанства. Етнологпја треба дакле да докучи основне закопе човечанства; она треба као наука о човеку „да нам представи душевни живот човечанства, онај духовни свет, који као продукат психичкога стварања над земаљским лебди.“ Па тај начпн је Етнолоптја „знање н наука човечанства о себи самом.“ Етнологпја дакле износн не мисли нојединаца, већ мисли народа. Човека узима Етнологија не као индивидуу, као јединку (АпШгороз), већ као друштвено би'ће (2ооп роШлкоп), коме је удруженост потребна као услов за егзистенцију и развитак. Етнолога не интересује оно што би појединац сматрао за добро, пстинито и лепо, кад је сам, или што је по његовом мишљењу и вољи, већ оно што је својствено општој мисли народа. Та мпсао је оно што је главно н претежно: добити њу из масе мисли и погледа појединаца, то је главни задатак Етпологије. Он није лак. Ми ћемо најпре проучавати некултурне и мање културне народе, јер се код њих каткада само једним погледом даје распознати оно, што се код културних народа бескрајњим развијањем развило, временом и простором раширило, те су и грешке и забуне лакше могућне. Чим нам пак испадне за руком да разгледамо ток развитка под простијим околностима, ми ћемо на извесан начин добити кључ, којим можемо разрешити н сложеније уређење више културе. Па стога се и може одмах рећи — као што Бастијан лепо прпмећује — да нам се са свих страна са свију континената под истим условима пста заједнпчка мисао у човеку појављује са гвозденом доследношћу, као што биљка према фазама растења ћелије и млечне судове образује, лшпће истерује, пупољке издваја и цветове развпја. На сваки начин .је под климатским и локалним варијацијама другојача 8сћ\уш§ 1883. — Тћ. АсћеПз, ШеЕп1шске]ип§ <1ег тодегпеп Ек1то1о§1е, ВегИп 1889. — Исти: МоИегпе Уб1кегкипс1е <1егеп ЕгДшскктд шк! АиГ&аћеп, 81и(:%аг1 1890. — К. МагИп, Ап1горо1о§1е а1в МТзбепзсћаН ип<1 ЕећгГасћ, Јепа 1901.II. бсћигх, Ка1есћ1зпшб <1ег Уб1кегкшк1е, Ее1р/л§ 1893. — Тћ. \УаЦ/, Ап1ћгоро1ок'1С <1ег МаИпччНкег. Ее1р/1$ 1859. — Кг. Ка1/е1, Уб1кегкип<1е, ЕеЈр/1& 1885. М. Еа/агиз иш1 II. 81еп 1ћа 1, Е1п1еНеш1е Оебапкеп ићег Уб1кегрзусћо1о$1е. /екзсћгШ, Гиг Уб1кегрзусћо1о§1е ип<1 8ргасћ\\Ј8зепзсћаН, I (1860), стр. 1 и даље. — \\'. \\'ип<11, Гћег 7ле1е ип<1 \\'суе <кт Уб1кегрзусћо1од1е (РћПозорћЈзсће 81и<Неп, В<1 IV, 1488). — Мпогобројни други списи помепуће се у тексту, остале иак, којп се помин.у у АсћеПз-овој МоЈегпе Уб1кегкшк1е и М. \Ут1егш(;/-овом чланку Уб1кегкип<1е, Уо1кзкшк1е ип<1 РћПо1о51е (СПоћиз за 1900, бр. 22 п 23.) где им је н садржај изпесен, овде изостављамо.