Дело

Ф 0 Л К Л 0 Р 171 јела северу, а другојача палма у тропима, али у оба случаја влдДа један исти закон растења, који се за биљну целокупност даје свести у научне норме. Тако налазимо да Грке под њнховим ведрим небом окружују друга божанства, а друга Скандишвтф на њиховим магловитим обалама; другојача је митолбгиЈа Пнђана у њиховом чудноватом уређењу у прашумама, а другојача је тамо преко далеке морске површине у Патагонаца. Ако се не даднемо завестн различитим локалним обележјем на површини наше земље, свуда можемо доћи опширнијим проматрањем и нстражнвањем до једнаких основннх престава. Њих треба да утврднмо заједно са њиховим законпма развића. Испадне ли нам то за руком у потпуној извесности и јасности, то ћемо бити у стању да контролишемо социјални организам у природном нормалном начину п да га сачувамо од слабих одступања. Врло се згодно изразио о заједничком првобитном изгледу човечанства још 1878. г. уредник „Сг1оћиз-а“, знаменптп Шсћагс! Апсћее. Ууводука првом делу својих „ЕИто1о§;1зсће Рага11е1еп шк1 Уег^1е1сће“ вели он: „Као што многи прилози у овим листовима сведоче, многе су подударности и сличностп у првобитном сматрању и обичајима далеко удаљених и етнички различитих народа често пута тако очнгледне, да човек на први поглед може помислити на једно заједничко порекло или на позајмицу таквих престава и обичаја. Много пута је тешко веровати да извесан обичај, празноверпца, мит, који се у свима деловима света идентичан или готово идентичан налази, није из истог извора и да није са једне тачке дошао свима народима који га познају. Што даље и исцрпније којн обичај нлп мисао по земљи истражујемо, то нам се јасније прнказује његово независно постање, те долазимо до закључка да се за тумачење таквих подударности, онде гдеје позајмица искључена, мора ићи психолошкој диспозпцпји човековој. Као што се не може порицати да нису телесне особине и делатност људи свуда под1еднаке, да људи на једнак начин виде, чују, спавају, једу, исто тако налазимо да су н њихове душевне функције свуда у својим битнпм функцпонисањима исте, исте основне облике показу.ју, само што на сваки начнн варпрају према раси и према околини природе, али ипак н поред споредних одступања исте су основне вредности и садржине. Па и напредак у развитку духа човечјег показује нам се у различитим временима као да пз исте основе произилази. Људска се природа свуда показује