Дело

Ф 0 Л К Л 0 Р 173 Најзад хоћу да наведем још једно место из расправе Хермана Поста „ТЈгвргипд с!еб Кесћ1б“ (1876) јер оно осветљава са нарћчите стране вредност ових истраживања. Пошто полазн од строгОг законитог реда у сваког развитка, долази до закључка да је ^бог тога могућно „реконструисати историју сваке врсте ор&аГима, о коме нам је традицпја само неке фазе, можда само неке минуле знаке, сачувала у битној суштини. Псто се тако може са поузданошћу у напред рећи како се мора унутрашњи развој каквога народа, који је на ниском ступњу, битно у будућности извршнти. Отуда су истраживања о примитивном стању државног и правног живота код најпримитивнијих некултурнпх народа од особитога значаја за наш државни и правнп живот. Уопште закони који владају примитивним развојем дају нам потпуних разјашњења о почецнма државе и права код данашњих културних народа и открнвају нам времена о којима не постоји никаква историјска традицнја, већ о којима су се очували само нојединп остаци у причама и обнчајима, који ће само упоређењем са стањем народа, који још нису пзашли из примнтивне фазе развоја, бити разумљиви. На тај начин свака вест о свакоме народу на земљи даје грађе за просуђивање историје ма ког народа на земљи. Све почиње узајамно да се потцомаже, и пронађени општи закони развоја иду тако далеко, да ће се п сама истинитост историјских траднција моћи њима контролисати." Ово што је наведено довољно ће бпти да се упозна битност п високи цпљ Етнологнје. Из тога јасно излази да је она Философија будућности. Овде није место улазити опширно у однос Етнологије према Философији, али се неке напомене могу још овде учинитп, да би наше становиште било јасније. Овде није потребно нарочпто улазити у многобројне до сад створене фнлософске системе. Све су се оне бориле и старале да изнађу истину, утицале су више или мање на садашњост пли будућност, али о многима вреди она позната изрека Лесингова о Клопштоку, да се више хвалн него ли чнта. А како би другојаче и могло бити! Свакп од њихових твораца присвајаше себи да нам је дао праву истину, п противречаху један другоме; један хтеде матерпју, други идеју да учини основним принципом свију ствари, којима би се све објашњавало или изводило. Претеранп идеализам поред обилатог ндеа-