Дело

Ф 0 Л К Л 0 Р 17 б 4 жмвања «тајаше Јсопствено ја; својом сонственом мером хтело ее*да се мерн безгранични свет у његовом иространом величапству. Безгранично царство самовоље беше се распрострло у свима,- круговима: „Мислим, дањте постојим“ учинио је један 'М^дтфнп философ за принцип; „Ја сам држава" значајна је изрека Лудвика XIV, краља с\нца. Свуда соиствено ја, самовоља и апсолутизам! Па чак и они који су се противу тога борили падали су у исте грешке: онп се труде да своје из себе самих створене, и по њиховом мпшљењу истините идеје, као једино вредне п пстпните натуре. Ако је ово предњачење код најплеменитпјих и највреднпјих осећања најдубљих мисли п најречитијих тежња ка истини опасно, онда оно води управо ка нешто једностраним, нездравим диспозицијама или у охолу надувеност. Онако је као што Бастпјан напомиње у својој књизи „Уог^евсМсМе с!ег ЕНто1о^1е“ (стр. 83): „Философске системе почнњу готово у опште са мислима појединаца, и због тога оне имају тешкоћа да из закрпа, за које ни еами не знају како су им дошле до руку, саставе целину.“ То су узроци зашто је Философија у прошлостп ншла, а великпм делом и сад иде, кривим путем. Друге науке пошле су већ правом стазом, и тим индуктнвннм путем мораће поћи и философија. Данас већ ннједном прнродњаку не пада на ум да без довољно посматрања, из самога себе, спекулацијом и комбинацијом нзводи природњачка објашњења, већ скупља гомилу посматрања која му доносе тражену истину. Прошло је време кад се разуђивање људскога тела радн научннх потреба сматраше као грех, а тиме н медицина добрим делом као маштање без реалне подлоге. Ради проналаска исторпјске истине нсторик испитује гомилу извора н архива, нсто тако чинн и други научник који ради на модерној основи. Никоме више не иада на ум, да простим мудровањем, без потребних проматрања и потребног материјала изналази истине. Тако и философ у будућности мора кренутп другим нутем. Он то мора чинити као модерни природњак: он мора скупљати масу проматрања и материјала, који му указују прошлост и садашњост и из њих тражити истину која нам у будућностп мора засјати. Отуда ће пре свега бити две добити: Прво, философ ће избећи заблуде које леже у његовој једнострано схватљпвој н убедљивој личности. На тај ће начин уклонити грешке на које морају бити осуђенн свакп апсолутизам