Дело

176 Д Е Л 0 н свака еамовоља. Он неће учити оно што му у глави као нстпнито сене, већ што су хиљаде година и милиони људи признавали као право и истинито или као крпво и лажио. Врхунац свпју знања не може бити нп знаље како се свет у једној глави преставља, па ма она била п најдуховитпја, нити пак упознавање свију философскпх система. Ја не сазнајем културу једнога народа тиме што скупљам у једноме кабинету поједине рарптете: ја се морам много више трудитп даистражим оно што је заједничко, што је тинично п што све главе унравља и води. Истражити „друштвену мисао“ пндуктивним путем, поређењем целокунног потребпог материјала, открити из ње најтамније разлоге, то је веће предузеће, но предузимати снекулације са гледпшта мисли појединаца. То је задатак и циљ Етнологије. Друго, ова ће философија одбацити оно штојеван сваког сазнања, она ће, као што се то философски каже, пренебрегнути све трансцедентално; јер пошто ће изводити своје законе из посматрања, она неће моћи даватн објашњења о стварима које леже ван сваког иосматрања. Она н. пр. неће никако улазити у област бесмртности, већ ће то упутити верн. На тај ће начин пзостати многи узалудни и безуспешнп труди и понеке пепотребне свађе, али ће за то бпти више плоднога рада. Јер Фплософија будућности биће у истини кориспа и нрактична наука: она треба да буде прави вођ човека и народа. Нико други ппје умео са тако ватреном духовитошћу да објавп потребу и високу вредност Етнологије као стари мајстор Вастнјан. Још се није појавио спремнији који би боље протумачио оно што је Бастпјан рекао, аза којпм он жудн на крају своје књиге „Уог&евсћшМе". Овде бн се још могло навести оно што је он на састанку географа у Берлину рекао (1)ег Уб1кегц-е(1апке, стр. 181 н даљ>е): „Ми смо, вели оп, у току векова нешто научили, али велике тајне опстанка, загонетке сопствене егзистенције стоје нред нама онако исто као чудновата питања, као што стојаху пред нашим нрецима у раној зорн прошлости. Ма колико да смо у нојединостима научили, средпште тајне остаје недирнуто, а решење њено исто тако далеко као и увек. II свн путевп који су предузимаии, философске медитације, истраживачка разлагања матерпје, мистпчна дубока размишљања, сањалачка машта п фантастична очајања, све се до сад показалокао крнвн нут. У борбн иротив матерпје постнглн смо неке сјајне победе, али у духовној борби смо стално обманути и опет