Дело

Ф 0 Л К Л 0 Р 177 изведенп на исту тачку од које смо и пошли. Само је још један покЈшај о<?тао, он је последњи, а у исто време и најближи: а на'име покушај, да се на саме људе обратимо и да од њнх одговор. тражимо. А и ко би иначе у природи могао обавеститп човекалбоље и позваније о томе шта му је најближе? "'■''"Тугнологија је врхунац целог људског знања, не само стога што она има да испнтује најсавршеније од свију бића, већ и због тога што јој је задатак да објасни најобимнија и најтежа пптања. „Познај себе самога“ био јејош старим Индијанцима и Грцима најтежи од свих проблема, а колико то мора бити више за упознавање целокупног човечанства у његовом телесном и душевном бићу н у свима његовнм физичким и психичким односима. Да бп се овај задатак решио потребна је сарадња свију људских душевних снага; читав штаб од наука мора се најпре створити, да би се могло учиннти услуге овој највишој науцп. Отуда се даје објаснити зашто је Етнологцја тек пре неколико десетина година постала. Младост Етнологије, вели Бастцјан 1880. г., ове најмлађе науке, или ако се хоће, науке која је тек у ембриону развића, произилази из самог задатка који јој се намењује. Етнологија својим етимолошким појмом означује науку о народима на земљи. Могућност за њен развој почиње тек у доба проналаска светова, јер су тек они далн један преглед народа и тпме омогућили скупљање материјала. Али од могућности до стварности беше још дугачак нут, још много требаше до нрокрчења земљишта на коме се сад покушало да се засеју прве клпце. Наука о језику и Историја, Културна Историја и Наука о старинама, Теологија и Философија, Наука о праву н држави, Географија и Статистика, а пре свега Антропологија заједно са Анатомијом, Етнографнја, Психологија Народа и Фолкор главнн су стубовп над којима се Етнологија као крунисани свод засиива, Није никакво чудо што се с њеним заснивањем тек започело н што јој се крај не може догледати. Пре но што би Етнологија могла да нроклија, морале би најнре различите науке да ојачају и да доспеју до већег степена савршенства, а пре свега ваља да се пронађе и утврди пут индукције, пдења од извеснога данога ка даљем општем. Етнологија не може да пренебрегне готово ипједну науку. Ово је лако разумети, јер она узима у посматрање све стране људскога бића. Овде није нотребно ближе улазити у ово, пошто ћемо о томе доцније понова говоритп. Етпологија неће бити у