Дело

178 Д Е Л 0 опрецп шг саједном својом старијом научном сестром, већ ослоњена на њих, она ће чврсто корачати напред. Ако је којп од њених ученика другог мишљења, нарочито ако протпв филологије н њене вредпости бесправно устаје, њему ће се морати рећи Бастијанове речн: „Етнологпја припада ономе току времена, које са чисто философско-логичког стварања тежи реалпстпчком облику учења. Г1ри том пак не сме бити, као што се понекад у можда искреној ревности дешава, да се сужава ма на који начин високи значај класичних дела, а најмање би то доликовало Етиологији која често има прилике да се свраћа иа брижљиве детаљне принципе класичних литература при сопственој контролн својих сувише младих, и за то још несталнпх принципа.“ С друге ће пак страпе извесно Етнологија даватп понечега драгоценога већини сродних иаука. С иравом вели Фридрих Рацел творац Антропогеографије: „У опште пема науке која би била само иомоћна наука, док с друге етране свака наука у односу ирема другој, нод извесним приликама, може важити као помоћна. Једна наука на ирвом месту мора битн самостална, пре но што би другој могла иружити помоћи.“ Већ се овде мора наиоменути, да се управо за Етнологпју у свима њеним гранама, више но на друге науке, не могу гранпце тачно новућн. Отуда долази да се Етнологија са Антропологијом, Етнографијом, Културном Историјом, Психологијом Народа па п са Фолклором може узетп и као идентична. Свака од поменутих наука је, више или мање, нсте тежње и истог схватања као и Етнологија. Свака од њих може нространим проширивањем свога делокруга истраживања о народима иа земљп или дубоким роњењем у нроблеме које решава да се ириближи цнљу Етнологије. Иошто ни сама Етиологија већ за дуго ннје тај цнљ задобила, то су многе несугласице које се налазе у назпву ове науке и њеипх грана лако разумљиве. Ићи ближе у ову ствар мало је потребио, пошто је М. Винтерниц у своме иоучноме чланку „УбкегкипЗе, \го1кбкипЈе ппс! РћПо1о^1е“ у „61оћиз-ци, при крају 1900. г., Всћ 78., Л» 22 и даље све то ближе разгледао.. II ако Етнологија стоји са многпм наукама у односима и у свпма пма својих драгоцених савезника ииак је она највише упућена па Антропологију, Психологију Иарода и Фолклор. Без прве не бн пмала осповпце, без последње не бн имала грађе