Дело

ф 0 л к Л 0 Р I 79 из које се подиже, а без Психологије не би имала свега што ожцвотворава, покреће и осветљава мисли. V4* Антроп о логиј а је управо потребна подлога Етнологији. Она пма за задатак да нам пружи преглед народа на земљи, њихов<у природне особине, њихову распрострањеност и додире. Шлдш*?агана Анатомијом и Географпјом она посматра пре свега физичке особине човечје и његов однос према земљи. Из овога њезинога задатка излази да се она има сматрати као она наука, без које Етнологија не би могла ступити у живот. Отуда излази да се Антропологија у најширем смислу сматра идентпчномса Етнографијом и да .је превазилази. Антропологија се дакле може сматрати не као наука о физичкој ирироди човечјој, већ и о духу његовом. Као што ћемо видоти ово схватање није ново. У овом пак нашем раду Антропологија ће се стално сматрати само у ужем смислу као знање о народима и њиховим природним телесним особпнама. У идућој глави ми ћемо још једном промотрити ову ствар из ближе. Г1а и у нашем ужем смислу Антропологпја је основнца Етнологије, н ако смо ради да разумемо развитак ове последње морамо знати историју оне прве. Антропологија је могла почети да се развија тек од доба проналаска светова. Вредно је поменути да се њено име у значењу самосталне науке појављује 1501. год. Ове године изађе у Лајпцигу „Атћгоро1ооча с1е иа?пга ћотпп8“ коју написа доктор теологије и медицине Магнуе Хунд. Пошто се човек састоји нз „тела и душе“, то је већ одавно било јасно да расматрање о човеку треба да буде двоструко. Тако се још крајем 16. века појављује дело које обе ове човечје стране посматра. 1594. г. изађе у Хановеру „Р8усћо1о§1а апШгоро1о«;1са 81Уе аштае ћитапае с1ос1ппа“ од ОПо Оабтапп-а, коме 1596. год. следоваше „Раћпса ћиташ согропб“, дакле Анатомија. Овде нам већ дакле излази на видик оно двоструко схватање Антропологије, које се — као што је горе речено — и ако поколебано одржало све до данас. Час беше претежнији дух, час тело. „У опште се може мислитп, вели Бастијан, да се на крају 18. и почетком 19. века под Антропологијом разумеваше онај део Философије, који обрађиваше додирне тачке телеснога н душевнога у индивидуалном човеку, и тако понекад телесно а понекад душевно беше у превази, чему придолазаше још Дело књ. 29. 13