Дело

Д Е Л 0 180 нешто друго, о чему се у опште ншнта не знађаше, нпти се што у научном смислу могаше рећи.“ Начела Антропологије беху још заплетена и нејасна. Она беше непрестано ограничена па посматрање људских тппова, а исто се тако задовољаваше да посматра судбину душе појединпх људских бића. То је наслеђе из времена, које беше из недостатака градива принуђено, да честим бесплодним спекулацијама п дедукцијама из старих елемената ново ствара. Али већ у 18. веку настадошр боље прилике. Довољно је овде напоменути да се 1776. г., а за тим 1781. и 1795. нојавп Блумбахово дело о нриродној разлици рода људскога, које постаде прва сигурна основпца физичке Антропологије. Но у 18. веку пада п почетак друге периоде проналаска светова. Пре свега ваља овде поменути Кукове проналаске у Великом Океану (1769.—1779.), који су наш антрополошки круг проматрања тако знатно прогаирили. Од осталих путника именујемо Ј. К. Рог81ег-а, који у своме делу од 1783. г. Вешегкпп^еп ићег бе^епзШшЈе Јег рћу81бсћеп ЕгсЉезсћгеЉип^, ХаШг§,е8с1псћ1е ипс! 811Шсће РћИоаорМе аи1‘бе1пег Ке1зе иш сИе \Аек ^еваттекл изнесе понечега, што спада у нашу науку. Од путоппсаца 19. века помињемо овде .још само Александра фон Хумболта. Говорећи <> меандарским урнама јужноамеричких Пндијанаца, Грка и Римљана, он вели: „Узроци ових наличности леже више на психичким основама, на унутрашњој природи наше душевне днспозиције, но што показују јединство постања и стари саобраћај међу народима.“ Тиме он палази језгру наших етнолошких погледа. Међутим н пеихолошка страна нашега предмета беше задобила већега маха. Већ 1724. г. иагађао је француски језуита -I. Гг. КаПГеаи да се простим посматрањем народа не може довољно што учинптн, већ да ће се нсихолошким поређењем моћи засноватп развитак човечанства. „Ја нисам задовољан, вели он, да упознам карактер дивљака и њихове обичаје, ја сам у томе тражио трагове врло далеке старине; ја сам брижљиво читао оие од најстаријих писаца који су онисивали обичаје и законе народа о којима оу понешто сазнали; јасам учинио извесно поређење њиховнх обичаја, и признајем да ако су мп старп писци дали тшвода да заснујем извесне срећне мисли о дивљацима, обичаји дивљака дали су ми повода, да лакше разу.мем и објасним многе стварн, које се налазе у старих писаца.