Дело

Ф 0 Л К Л 0 Р 181 Може бптп да ћу бити довољно срећан, што сам пронашао извесне жцце мајадана, које ће бити издашне у рукама оних кс^и су се бавилн читањем старпх писаца. Ја желим, пошто су се иреко мене узвисили, да још даље виде и да стварима, које .ја Гамо довршно могах додирнути и дохватити, могадну датп облик и извесндјн обим. Неке од мојих мисли, засебно узете, могу можда смеле изгледати, алп све скупа чиниће једну целину, чији ће се појединп делови у узајамним међусобним ддноеима моћп држати“. То су заиста важна расуђивања за оно време. Само кратко да поменемо овде познату награду Дижонске Академпје (1753.), коју је Русо, наравно само фантастичним и безвреднпм спекулацијама о прастању човечијем, добио, али која вешто важаше као таква, да скреће пажњу на овај етнолошки предмет. 1763. г. већ чујемо да 1з1т говори о Исторпјн Човечанства (ОебсМсМе с1ег МепвсћћеИ), под којим је насловом доцније издао и једно дело у двема свескама и у коме нцје без разумевања употребљен етнографски материјал. 1766. г. објављује 81еећб, као пре тога ИаСћеап, ово: „Ако сравнпмо описе Гренланђана, Хотентота и већине америчких народа са описима Скита, Сармата и старих Немаца, то ћемо онда моћи надокнадити недостатке старих вести“. Волтер оштро наглашава психичку једнакост свпх људи: „Пошто је природа свуда иста, то и људи морају свуда неминовно усвојити исте истнне и исте грешке, а нарочито у оним појавама, које се односе на опажање и које најјаче узбуђују машту“. Један земљак и млађи савременик Волтеров, жпрондинац СопЈогсе! карактерише ваљаност и вредност научних психолошкнх начела, која се имају испитати, кад каже: „Ова посматрања о томе шта је човек био и шта је данас, водиће одмах ка средствнма да се утврде и убрзају нови напретци, које човечја природа само предвиђа“ (1795.). Тада већ беху изашле и Негс1ег-ове „Мееп 2пг ОезсМсМе с!ег Мепзсћћећ“ (1784—1791), у којима он оштро наглашава да посматрање уннверзума очито наслућује да се н историја рода људскога морала изврпшти по нзвесним законнма. У чему се пак они састоје и где се могу наћн казује он овако: „Допустите нам, да ако хоћемо да философирамо о историји нашега рода, да одбацимо што је могућно више све уске облике мисли, које су из школе узете. Не шта је човек по нашем схватању или што би требало да буде по схватању каквога сањала, већ шта је он свуда на земљи и на сваком месту, т.ј. 13*