Дело

182 Д Е Л 0 чиме га је богата разнолнкост случаја у рукама прнроде могла створитн, то нам оставите да посматрамо као намеру нрироде“. Добро је позната академска приступна беседа Шилерова (1789.), у којој између осталога стоји: „Нека мудра рука изгледа као да је сачувала ова груба нлемена до онога доба, када бисмо ми коракнули у сопственој култури, да од тог открића на себп самима чинимо корнсне примене и да изгубљени почетак свога рода из овога огледала поново успоставпмо“. Затим даље вели: Због недовољног местимичног градива не би била „наша Псторија Света никад ништа друго до агрегат од комађа и никад не бн заслуживала име науке. Сад .јој пак долази у помоћ философско схватање, и пошто оно уметнички сложн ово комађе, уздиже агрегат до системе, до једне разложне узајамне целине. Њено оверавање састојн се у једнакости и у неироменлшвом једннству природних закона и људскога духа, које је јединетво узрок да се догађаји пз најдубље старине, нод узајамним утпцајем једнаких спољних околности, у новпја времена враћају, да се дакле из најновијих појава, крја леже у кругу нашега иосматрања, може извући закл»учак н бацити извесна светлост на оне који се у неисторијско време губе. Метода, да се по аналогији закључује, као свуда, тако је н у псторп.јп моћно средство; али се оно мора, због једног узвпшеног циља, удеснти н увежбати са онолико псто пажње са колико п расуђивања“. Важност Псторпје Човечаиства наглашава понова Метег 1793. г. овако: „Сви остали делови историје, као н. нр. Историја Уметности и Наука и важних проналазака представљају нам само извесне стране човечје или нам описују поједине природне особине н ток времена; само Историја Човечанства обухвата целокупног човека п показује га какав је био у сва времена н на свима деловнма земље“. Неколико година каспије (1800.) говорп Мегке! да у Исторпји Новечанства стоји „целокуппи ток векова у једном мирпом огледалу, и сви народи који су некад постојали н све генерације њихове сливају се у једно биће, у човека“. Сви ови погледи циљају у својој суштини па то, да се .уочи оно што ,је стално, што руководи у делању људства; треба да се испита и утврди не толико духовни живот поједипца већ исихолошке поЈЈаво које су типичне у свих људи. Тако се све више п више нрошириваху основе Антропологије, оба њена правца н физички н пснхички искочише ја-