Дело

Ф 0 Л К Л 0 р 18:5 сније ’ но пређе. У ово доба налазимо већ и израз „Етнографиј>&“ ‘(н. пр. у „ЕНторгарМбсће ВПНегра1епе, Мигпћегр 1791.). Тај .је^ израз тада, исто тако као и данас, употребљаван највнпте за просте описе народа на земљи, исто онако, као што је^аЈ^сти начин склопљен израз Географија, употребљаван за просте описе земље. Али већ врло рано долази једно дубље, даље схватање речн Етнографија, и то у смислу Етнологије како је схвата чак и познати бечки етнолог Фридрих Милер. Тако н. пр. Круг већ 1827. г. вели, да се Етнографија може сматрати и као философска Етнографија, која би народе описивала искључиво, или бар са особитим обзпром на њихову философску способност. Само што он при томе тачно пздваја једну науку, која психичке појаве описује, од друге, која пспХ1гчке нојаве посматра. Али за ову прву науку, која је требала да ради поред физичке Антронологије, још не беше име нронађено. Но десетак година доцније постаде у Парпзу Етнолошко Друштво (8ос1е1е Е1ћпо1о§1ср1е), које је 23. августа 1839. г. држало своју прву седницу. Тако беше, како вели Бастијан, у Етнологије пронађен онај суд, у коме су, још у 18. в. нејасне, овда онда изражене, па много пута као геннјална муња у ваздуху пзражене идеје Историје Човечанства или Науке о Човеку, нашле заједнпчко уточиште. Наравно не сме се мислити да су овим биле отклоњене све тешкоће, и да су постали јаснн сви циљеви и сви путеви. Тако н. пр. Ј. Ј. Напибсћ у уводу свога дела „В1е \У1ббепбсћаН с!еб з1а\чбсћеп МуНшб“ (Лавов 1842.) говори о „историји развптка ума“ ((тезсћ1сћ1е с!ег УеишпНеп1шск1ипоЈ, о покушају „иеторије развитка људскога ума“ (ОгебсМсМе с!ег ЕМшскФпр с!ез шепбсћИсћеп Ое1б1еб), коме он мишљаше да посвети часове доколице целога свог живота. Напибсћ дакле са свим јасно мишљаше на циљеве наше науке; али како њему израз Етнологија беше непознат, то изгледа да он не беше на чисто ни о обиму ни о помоћним средствима њезиним. Већ дело К. \'о11&га1-а „Егз1ег Уегбисћ етег лчзбепсћаНИсћеп ВертГтс1ипр‘, бо\уоМ с!ег а1рететеп Е1ћпо1орче аи1' сИе Ап1ћгор11ор1е ше аисћ с!ег 81а1з — ипП КесМзрћПозорМе аигсћ сИе Е11то1ор1е“ (3 дела 1851—1855) означује напредак. У ово доба говори већ Штајнтал у првој свесци (стр. 567.) часописа „2еИбсћгИ1 Шг уегр1е1сћепс1е 8ргасМогбсћппр“, који су засновали Тћ. АпГТесћ! и Ас1а1ћег1 Кпћп 1852. г. о „ЕгкеМшз Пеб Бе1б1ез с1ег \ТЈкег“ и