Дело

184 Д Е Л 0 ту додаје: „Рађа се .једна нова наука: Психологија Народа (\то1кегрбусћо1о^1е), треба наћи научне тачке гледишта са којих се дух народа представнти може, треба поставити законе којима ће се њпхова радљнвост обухватити. Наука о језику биће не само богато врело за ову нову дисциплину, већ ће оиа бити једна грана њена, једна грана психичке Етнологије. -Јер она је то евојим бићем и својом садржином. Језик је са свим неносредно иароднп дух: постанак и јодног п другог пада уједно“. Али још десетак година доцније видимо, како се професор др. 8аа18сћи1х у првој књизи (стр. 647.) Банфејевог часописа „Опеп! шк1 ОкгМеп1“ труди да пронађе једну општу „упоредну Археологију човечанства“ (ете аП^етете уег^МсћепПе Агсћао1ооте Јег МепвсћћеН“), која би се састојала у тохме „да се пзнесе протпвност н једнолпкост у супротностп целог начина облика живота у исихичком и спољашњем бићу“. 11>ему дакле обим Етнологије није још јасан, али то је важно што се он стара да јој се приближи са гледпшта Археологије псто онако као у последње време поменути истражпвачп са гледишта Мнтологије, државне п правне философије, Психологије Народа н Науке о Језику. 1859. г. изађе дело Тћео(1ог-а ЛУеИг-а „Ап1ћгоро1о^те с1ег Ха(игуГ)1кег“, у коме је првп пут учињен покушај „да се на основу скупљеног етнографског градива даде историја развитка човечанства са физпчке н психичке стране“. Н>ему следује чпгав ред знатних истражнвача, од којпх је Бастијан највпше привредио, који се труде да за Етнологију задобију општу иажњу. Како је борба била унорна видп се из следећих речи, којима је Бастијап пропратио завршетак своје „Уог^евсћхсМе с!ег Е(ћпо1о^те“ (1881.): „И ако је у овом спису Етнологија назвата дневним питањем, м то горућим, то ће пиак бити по којег читаоца, којн ће се у основи само мало сметн њпме загрејатп. Ствар је п сувише нова, а тачке гледпшта леже п сувпше удаљене једна од друге чак н по иростору. Душом н телом тежп се само у корпст онога, нрема коме се из старог поверења осећа узајамна симпатија, једна унутрашња заједница ради разипх пптереса, који нису само идеални. Многи неће схватитп шта бп хтела једна тако звана Етнологија. Ко је пак ма пз каквпх разлога до тога дошао, тај се колико толико приближио њеној особеној ирироди,. тој још доста удаљеној сгвари, тај мисли да нађе у Етнологнјп не само дневно иитање, не само важно питање, већ најважније данас па нашој