Дело

Ф 0 Л К Л 0 г 185 планети, које у претећем пламу страховито нламти, п то најмање за*&удућност, јер пред њом стављено питање, да ли ће Историја Чове^анетва бити икад написана, сагорева у своме пламену“. ^ Корисно напредовање Етнологије последњих десетина годциа^увезије великим делом са развитком Пснхологије Народа. Као што је Антропологија основа за Етнологи.ју, из које се Етнологија и развила, исто тако и Пспхологија Народа пружа на извесан начин руководне мислп. Психологцја Народа може се у извесном смислу поклапати са Етнологијом, кад се узме на око само психичка страна Етнологије. Отуда вели и Бастијан (Е)ег Уо1кегдес1апке, стр. XVI) да је Етнологија прнродни прелаз психологије ка Науци о Човеку. Овога су гледишта били још Лацарус и Штајнтал, који су првп пут тачније успоставили биће Психологије Народа. Већ је горе поменуто мишљење Штајнталово да се јавља нова наука, Психологија Народа. У часопису што га заснова у друштву са Лацарусом под насловом „2е11зсћгШ Шг Уоћкегрзусћо1од1е иц(1 бргасћмлззепзсћаЕН4 и чија I свеска извђе 1860. г. иде он дубље у ову ствар. У чланку „Ет1ећепс1е Оескпкеи пћег \'бкегрзусћо1оо'1е“ који .је као предговор овој свесцп веле они да су поједини радови на Етнологији, као што су онп од УоЦотаКа већ „на психолошкој основп, и тиме заслужују већу вредност“, иначе би се „ова наука, као што је дотле обрађпвана, могла сматрати као једна глава Зоологије, јер .је њезин предмет поглавито човек као животиња, као природно бпће, одвојено од његовог душевног развитка, просто ирема грађн његовога тела у целини и у варијететима у којима је на земљи расејан, најзад према начину живота како завнси од земљишта и климе. При томе се пазн на порекло и сродност народа, њихова преисторијска путовања и мешања или тако рећи њиховог пресађивања и накалемљпвања. Али човек је већ од прпроде више но животиња, јер је у самој његовој прнроди услов за душевно стварање; дух припада његовој природи. Човекје душевна животиња са, кратко да речемо, урођеним душевним диспозицијама, склоностима, тежњама, осећајима, не узимајући у обзир његов душевни развитак и историјско образовање. Ови традиционални душевни елементи морају се приписати људској нрироди, ма да су несвесно присвојени и посисанн, како се каже, са материним млеком. Природно је, да се и са ове стране мора човек проматрати. Овим неће бити напуштена област Етно-