Дело

186 Д Е Л 0 логије, па ако хоћете ни Зоологије, ми бисмо само желелн досадашњој физичкој Етнологији додати и психичку Етнологију, а то је онда Психологија Народа. Она има за задатак да проучи начин живота и облике рада различитих парода у колико сачињавају душевну природу народа. Овим је Пспхологија Народа одређена као истраживање душевне природе рода људскога, народа, онако како су они основица за Нсторију или за иравн душевни живот народа.“ Пз ових навода јасно излази битна сродност Психологије Народа са Етнологијом у нашем смислу. Пз ових се напомена види и то, да до овог доба Етнологија нпје никако узимала у обзир у доволшој мери исихичку страну пспитнвања. Тек сталнијпм оснивањем и установљењем Психологије Народа ово бива у све већој мери. Пз врло поучних посматрања Лацаруса и Штајптала навешћемо још неколика места: „Психологија нас учн да је човек у опигге и према своме бићу нотпуно друштвен, т. ј. да је за друштвени живот одређен, јер он само у односу са људима може битн и радити оно што треба; и то тако бити и деловатн као што му је одређено његовим сопственим бићем. II заиста нпједан човек није постао нз себе оно што је, већ само под извесним друштвенпм утицајем друштва у коме живи... Знање образована човека ночива још и на тековинама многих нараштаја. Тако .је иоједпнац, који хоће да има учешћа у општем друштвеном напретку, зависан не само од својих савременика, већ п од минулих стотина и хиљада година. Од њих је он зависан и у мишљењу и у осећању и у хотењу... према томе а то је већ призиато и нзречено — Психологија остаје једнострана све донде, докле посматра човека само као појединца. ...V претрес се узима дух једне целине који је различит од духова појединаца, који тој целини припадају, и који је над свима њима. Човек као душевна индивидуа остаје дакле као нредмет индивидуалној Психологпји, каква је до сад Психологија н била; алп се као наставак поред ње ставља Исихологија друштвена човека или /вудскога друштва, коју ми називамо Пснхологија Народа. Тако је Психологија сама себе проширила норед науке о индивидуалној души — на науку о души народној, т. ј. па науку о елементима и законима душевног живота народа. Она има да пспхички проучи биће духа народнога и његову радљпвост; да открије законе но којима унутрашњи,