Дело

Д Е л 0 192 Ћутп; Бога ти! То сваки разуме. II ако није ћивта и филистар сваки заволи. Чича-Сима је честит човек, па није гледао оно гато у Ђуре не ваља, него оно гато је од вредности. Он је Ђуру помагао редовно. Он је редовно имао задовољство да у његовом дому причињава радости које се чине о Божићу, Ускрсу и другим празпицима. Једном речи: ово је човек који је Ђуру искрепо волео. То можега вазда опазити. Сад је истина у послу, али, ево, остани сутра па ћега видети и уверити се. Чагае зазвечаше. Један од друштва упита ме: знам ли коју Ђурину песму. II ја одпевах: „Зар иољубац мени старцу....“ Политика остаде. Почесмо се надпевати те нас дочека и зора. Пожурисмо на станицу да нам и брзи воз не измакне. Чика-Сима ми приђе. — Чујега! Остани.... — Како: остани? Остани да будега мој гост, па сутра.... дневнпм возом.... да разговарамо.... Ја сам био у расположењу у коме се дам лако наговорити. А чика-Сима ме је тако лено молно, да му не могох одрећи. Испратисмо заједно другове до станице н ,ја се поздравих с њима. Одспавао сам неколико часова у чистој и лепој постељи. Кад сам се умио и изишао дочека ме чича-Сима ведар п весео као да није целу ноћ седео. Дође ми и колега, учитељ, те заседосмо пити каву. Разговор се изнајпре водио о седељпи: затим пређосмо па песму, п онда почесмо говорити о Ђури. Чича<'пма ми .је причао стотину ситница о њему: подражавао његовом говору. уплетао његову узречицу: знага знага! — и нравио лицем грпмасе да би гато бол^е Ђуру представио. Он је... -он .је био... човек је био! — рече чичаСнма. — Пмао је једну ману: није знао гата је новац.