Дело

ЖУИНИКОВ син 207 Ја сам и опет имао градива о чем да размишљам. Ак$*је ГГика моја сестра — онда је она и ујина кћи! •ЈеАти — није ли тако ? II као што људи неуморно траже одакде су, гдје им је колијевка, тако сам п ја горио жељон* да сазнам чиј сам и тко сам. Али све остаде тајна. '"ТГткада сам залазио на објед и вечеру к ујину столу, од тада се све још већма побркало у мени. -Јер кад је био уја сам с матером, онда јој је говорио .,ти“, звао је „Марија“, а мати њега „Г1ване“ па и она њему говорила ти, али кад је био тко други код нас, онда би уја матери говорио „ви“ а тако и мати њему, он је њу називао „господичном“ а она њега „господином жупником“. Тако су се називали и пред „браћом“ жупницима, па и пред слугама у кући. Кад би тко био присутан. па ма и слуга, не би уја волио да сам ја или сестра близу њега, а никад нас није погледао кад би тко био близу. Моју сестрицу волио је уја веома, много већма него мене. Говоре људи да је била посве слична матери. Носила је ујино име, он се звао Пван, ја се зовем по матери Маријан. К Пвањ-дану као к ујину имендану, научи ме учитељ честитку. Сјећам се још данас како се у тој честици говорило да би свети Пван, чије име носи уја испросио уји од бога све добро, здравље, срећу, задовољство, те да његовом помоћи и милошцу божјом уја чинио што више добрих дјела, а што мање грјехова! -Ја сам као дијете држао, да је то баш врло племенита жеља, кад се кому жели да учини што више добрих дјела, а што мање гријеха, али је уја оојетио потајну оштрицу, којом је учитељ нишанио на ују — питао ме тко ме је то научио, па кад сам му рекао: Учитељ — он се окренуо, па рекао матери мојој у по гласа: — Вратит' ћу му све то, док ми само ова д1еца поодрасту! Дакле — дјеца! Па зашто онда ја њему не смијем говорити „оче“ — него ујо! Зашто он нас не водп куда, као што други оци воде своју дјецу? Зашто он нас глади тек крадом? Зашто се чини као да не мари за нас? Дошла и опет зима, а нека жена доведе к нама опет једну дјевојчицу — па нам је остави.