Дело

•20« Д Е Л 0 То вам је сестрица •Јелена! — рече мати мени и Ивки. Мала Јелена била је друкчије ћуди од Ивке, немпрна, свадљива, отимала нам све, па ма да је и сама имала свега доста. Одмах смо ја и Пвка опазили да је она мамина маза. Сад нас је уја опет почео више крити него прије. Настали су опет дани затвора у собици крај кухиње, кадгод су били гости у пас. Једино кад су били особити пријатељи жупници код нас, онда смо обједовали са свпма у ујиној соби. Но затвор је био у толико лакши, што нас је било троје, па смо се забављали којечим. Ивка је пазила и шутјела, али Јелена је викала и лупала. На вече ево опет суда! Пвка је била мирна, Јелену је мати бранила, јер да је Јелена малена и лудо дијете, па онда обоје навалише на мене, што не пазим на дјецу, док су гости у нас — и тако бих знао добити ћушака и шиба. Другог Ивањ-дана опет смо честитали уји. Само је сада мати добро пазила на садржај честитке! Уја је био ганут, те нас свако напосе загрлио и пољубио. Живјели смо тако даље — више сакривени него у јави — кад ли се разболи моја старија сестра Ивка. Уја се врло ражалостио. Позвали лијечника. Сјећам се добро, како је уја ускликнуо: И доктору да вас покажем! И можда не би био звао лијечника — да сам био .ја болестан! Али Ивку је ванредпо волио —шта ће^мо, сви смо л^уди! Лијечник дође, пронађе да Ивка болује од дифтерије, па рече, да нас ваља одијелити од ње, јер да ћемо и ми обољети! Било је то тешко — јер куда ће с нама? Лијечник нас све цијепио против дифтерије — па оде. Ми остадосмо у кући. У вечер није могла Нвка да једе, те је говорила да „не може гутати“. Уја иа то само излети из наше собе те се више не врати те вечерп, ни.је могао гледати смрт свога најмилијег дјетета. Пвка .је доиста сат-два послије вечере умрла. Закопаше је — ми остадосмо здрави. Уја је ређе долазио к нама, но кад год би дошао, већма би нас миловао но ирије. Звао нас кукавицама својим, сирочади и сваки пут молио бога, да му само да здравље остало све бит' ће добро.