Дело

ЖУПНИКОБ син 209 Кад смо о Ивану опет честитали уји, били смо само ја м Јелена. Уја једва издржао и дочекао крај нашим дббрим жељама, а онда оде у покрајну собу, а мати за њиЈ&УОдакле смо чули, како је горко плакао и кроз плач зазивар: „МојаИве, моја Иве!“ — Сјетио сепокојне Ивке, па^егГо! Никад тога не бих заборавпо, да ми је живјети до конца свијета! Та — био је човјек! Свршио сам школу > своме селу, па ме мати одведе у Загреб у гимназију. Учио сам добро, али од свуда ме пратили радознали па и злуради погледи, кад би се питало за мог оца. И ја сам ради тога био сто и сто пута у неприлици, па сам и сам говорио, да ми је отац умро. Али људи су ми се смијали! Кад смо се ми ђаци исповједали о ускрсу, упита ме на исповједи свештеник, чиј сам и што ми је отац. Мислио сам да ћу стећи његову наклоност, ако му речем истину, па прошапћем: Мој отац је жупник! Ал' исповједник се тргне као да сам га боцнуо, погледа ме од главе до пете, а онда рече прободавши ме очима: — Лажеш, лажеш, јеси ли чуо, лажеш! — А онда поставши мало, крикне: „Марш!“ — и покаже ми прстом пут, а онда рече латинси: „Ара§*е8а1апаб!“ (Даље, ђаволе!) Сви ме ђаци распиткивали што се догодило, па и професор неки, који се случајно тамо десио — али ја бјеж’ па кући у плач! Ал' кад сам био у другој гимназији, ево зла — уја се потруди у Загреб, па походи и мене. Виде ме ђаци, па стану показивати на мене: „То ти је незаконити син католичкога попа.“ Чим би се коме свидјело одмах ме стао грдити и предбацивати ми оца. Замрзим ђаковање, па да ћу у трговину! Уја није допуштао. Но ја — кад уја и не слутио ништа — изостанем сам из школе, па се јавим у неког трговца. Уја дотрчи у Загреб, стане ме и молити и пријетити ми, ал' ја се не дам. Хе остави ме тужна срца у трговини. Кад ја у трговину — ал' ево ти исте пјесме као и прије. Кад сам био добар, па би ме ко похвалио, ето ти завидника, па вичу: „Гле каноника, гле! Виђ' жуппиково дијете!“ — Кад сам био лошији, онда опет: „Гле, мислиш, да је ту свега и то бадава, као у твога жупника!“ А кад