Дело

232 Д Е Л 0 Стојан јој опет погледа у лиде, погледа у мишице и клнмну главом. — Нмаћеш ти ђеце, — осијече. Нећу, — тужно одврати она. — Ово је мени неко подбацио мађије, па немам ђеце. А ја вјерујем у мађије. Неки веле да иема ни ђавола, ни вјештица, а ја све то вјерујем. Ја никад нијесам виђео ђавола, — упаде Стојан. — Има их, има... настави газдиница ватреније. Покојна ми је мати говорила, да је својим очима гледала приказе, а све су приказе од ђавола. У свакој кући, која је озидана на каквом старом гробу, има приказа. Кто, мати ми је виђела у једној таквој кући чудо једно! Нила под кућом к'о мала изба, иа у избу остављали дрва и друге некакве ствари. И једне ноћи пошла она да изнесе дрва, а у изби Туркиња! Бјеља од најбјељег бехара, а руменија од најруменијег карамфила! Сјела на дрва. обучена у бијело рухо од чисте свиле, па јој се кроз рухо провидп све тијело. А по златној, дугој коси све јој се алеми сјаје к'о роса на лишћу, а па челу јој се блиста велика звијезда, пп се од тога засвијетлила изба. к‘о усрсд бијелога дана. И она сједи тако, сједи и гледа у мајку, а мајка се препала, занијемила, иа ни да се помакне. Једва јој паде на ум да се прекрсти. Гад' се над дрвима изви некакав дим и приказе нестаде. Стојан се ночеша по глави и иреврну очима. А мсни би драго било, да сам ту љепоту виђео! — уздахну. — Е, ама није вазда љенота била, — оиет упаде газдииица. — Друге једне вечери, а оиа на авлпји впђела старога деду. И он у бијелој неаквој мантији, сијед к‘о овца, а брада му се по тлима вуче. Очи му велике, воловске, крваве, па њима гледа некуд у брдо, а дугијем нрстима кона земљу, кона јаму на авлији. Мајка врисну и паде у несвијес’. А до осам дана умј>о ми отац здрав-читав. •Ја се свега тога не бојим, — опет ће Стојан мирно. — Ја сам ходио по брдима, а никад се ннсам бо.ј'о... Газдиница се стресе и погледа напоље.