Дело

СТОЈАН МУТНКАША •233 — А мене страх, — рече. — Кад помислим на приказе, -умрла би од страха. Не би ја смјела изаћи у мрак за живу главу... Лини ми се, одмах ће васкрснут' преда ме'Ј*ли Туркиња, јсли дедо... ЈАгојан зијевну. —* А како ћеш ноћас? —- запита. — Како ћеш сама у -е%6П’? Газдиница сави руке у крило и поче се тресати. — А зар би ти им'о образа, да ме пушћеш, да сама спавам и да умрем? Кто ти спавај у дну собе, а ја ћу у врху. Само да има некога и са мном! Ти си, што се каже, наше домаће чељаде. — Мени је сведно. — хладно отповрну Стојан. Ја ћу спават' ђе гођ хоћеш. Затим лијено, као преко воље, подиже се и изађе из собе, да снесе свој душек и покривач. Све прострије у дно собе и, не свлачећи хаљина, прекрсти се, па леже. Покривач намаче и на главу и само остави мали отвор, да може дисати. Пошто се смирио, газдиница приступп лампп и утрну је. Окрену се прозору и размаче лишће, те мјесечина још јаче иродрије у собу и расу се по ћилиму. Газдиница узе свој душек и прострије га испод прозора. Лагано, удишући св.јеж мирисан ваздух и напајући се пјесмом славујевом, која се још јаче разливала у ноћи, поче откопчавати .јечерму. Збаци са себе комад по комад одијела и у самој кошуљи остаде над душеком, Опет забаци рукаве до на рамена, раздрљи кошу.љу на прсима и ослободи дојке, па, расплећући густу, црну косу и спуштајући је низ рамена, купаше се у мјесечини. Тих, лак повјетарац прокрадао се кроз пенџер и хладио је по грудима и по зажареним образима, поткрадао се под кошуљу и м&лио јој уз леђа. Она се пустпла и само уздахне јаче и гледа напоље. Чести уздаси нагнаше Стојана, да кроз онај отвор, што га је оставио за дисање, провири мало. Погледа је и задрхта. У тај мах учини му се љепша од оне Туркиње, о којој је малоприје причала; љепша од свих вила. Не могаввш се задржати и он уздахну и поче се мигољити под покровцем.