Дело

НАША МОНЕТАРНА СИТУАЦИЈА 257 њује, д-бк с друге стране та иста трговина доноси са стране велик& колпчине злата, које поново мења за сребро и тиме тражњу Ј-ребрних новчаннца увећава. Пошто се сребрне новчанице и сребрн новац, као што смо то ве^^шшред изложили, понашају у Србији у погледу своје трговачке вредности као и свака друга роба, то је природно да и њихова цена под утицајем увећане тражње према понудп мора порасти, односно да ажцја на злато мора иасти. Но смањење ажије није једина последица увећане тражње сребрних новчаница. Тако бн било кад би емисија новчаница била ограничена. Али како је Банка према њеном тумачењу закона од 23 септембра 1885 године могла издавати сребрне новчанпце у неограниченој количинп, са једпном обавезом, да за њпх има у својим трезорима 40°/о металне подлоге, то је природно да се и она корпсти тражњом новца у опште п њених новчаница нарочпто, те да што већи број новчаница у обрт пусти. Природно је дакле да број сребрнпх новчаница расте у исто доба у које ажцја пада и из истих разлога. Као што се внди апсолутна висина цпркулацнје сребрних новчаница не утиче на ажију, ако у исто доба расте потреба саобраћаја за тим новчаницама. Но интензитет извозне трговине није једнак преко целе годпне, но варира од једне сезоне до друге. С тим пак варијацијама мењају се и потребе новчане циркулације, и њена подобност да већу или мању количину монете апсорбпра. У колико су те варијације веће у толико ће већа бити и разлика у потребама новчане циркулације нзмеђу једнога доба године п другог. У једној земљи скоро искључпво агрикултурној и земљорадничкој као што .је Орбија, где је извозна трговина као п сама производња, природом ствари везана огромним делом за једно извесно доба године, те варијације у потребама новчане циркулације морају бити огромне. Према тим пак варијацнјама ваљало би да се мења н апсолутна висина новчане циркулације. Нема ли тога цпркулација новчаница мора убрзо премашпти знатно потребе земаљске новчане циркулације, и изазватп дисажпју монете која се налазп сувишна у саобраћају, т. ј. у овом случају сребрног новца. Код нас би због једностраног карактера производње н извозне трговине требало да је новчанична циркулација врло покретљива, и да-се по свршетку сезоне извоза нагло смањује т. ј, у истој сразмерн у којој се