Дело

-270 Д Е Л 0 Замислите само. госпођо, ту некадању моћ, цео свет, милијуни људи, железно право, силу, какву свет иије видео никада ни пре ии носле тога, уређење, каквога нигде пије било, величпну, славу, масу легијона, огромно место, које влада светом, п онај тамо Налатин, којп доминира овим местом, учинило бн се да нема те силе, која ћемоћи њега да обори, а дођоше два Јеврејина Петар п Иавле, не с оружјем, него с речју, и погледајте, госпођо: овде рушевина, па Палатину рушевина, на Форуму рушевина, а над градом све крст до крста

Онет све умуче самојеод стране цркве Сапта Марија Либератрпче допирао звук флауте. Мало после рече професор Васковскп показујући на арену: — II ту је био крст, али су га скинули. Полањецки је размншљао о речима Швирскога, јер су оне за њега нмале битније значење, него што би могле иматп за човека, којп је довршио борбу душевну у себи, те ходећи за током својих властитих мисли рече: — Да, у том тиња нешто падчовечапско. Из тога бије светлошћу својом нека истина, као овај месец што бпје. Онп се полако кретаху назад кад по тамној стази која води ка средини цирка по ноћној тишинн заавркаше кола, и неке дугачке прилике изађоше из сенке на светлост. Једна је од њнх била у шареној хаљини, која сенајасној месечини сијала као да је од челика, приближи се на неколико корачаји, да бп могла лептне да види посетиоце, кад изненадно рече: — Добро вече! Ноћ је тако дивна да смо се п ми кренули до Колосеума. Каква ноћ! Полањецкп познаде глас г-ђе Основске. Она пак дајући му руку говораше гласом тако меким, као што је био онај флаутип глас, што допираше од стране црквене: — Почећу још да верујем у слутњу, јер ми одиста све нешто говорило, да ћу овде паћи познаника. Како дивна ноћ! XIV Кад су се вратилп у хотел, јако сезачуде кад застану посетнице господина и г-ђе Основске, и још им већма било чудо, што је у реду било да они ирви као младешцг ноходе Основе-