Дело

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 271 скове. @ад кад су ови похитали, морали су и Полањецки одговоритп истом мером-, те сутрадан хајд' да врате посету. Букацки се, вПдео с њима претога, те отпоче једну од оннх својих теорија г&вћрећп Полањецком, кад остадоше за часак на само: — Она ће да кокетује с тобом, алп ако уобразпш да ће се у теЛ^^Заљубити, вараћеш се. Онатијенешто налик на бритву, треба .је оштрптн и у најбољпм случају бићеш за њу врвца. — Прво, то још нећу бити, а друго још је н сувише рано за то, одговори Полањецки. — Сувише рано? То ће рећп да ти себи осигураваш будућност. — Пе то значи да мислим о другом чем сад, а како своју Марину волим сваки дан све више тако да, кад се и сувише рано то сврши, биће сувише доцне, и г-ђа Оеновска би могла на мени пре да се искрза него да се изоштрп. Говорећи ово Полањецки је био искрен: мисли су му биле одиста заузете нечим другим, и у сваком случају било је оно сувише рано. Он је био толико уверен у своје постојапство да у исто време беше готов да се и на пробу стави. Говорећп друкчпје: њему би било повеће задовољство, кад бп се г-ђа Основска на том мало иштрбила. По обеду оду он и Марина на посело до Швирскога, ко.је је опет било кратко, јер је сликар био судијом у некојем конкурсу вештачком, те је морао мало хитати. Кад су се вратили отуда четврт сата доцније, ето ти господина Основскога. Полањецки је после разговора са Швирским изнео за њега право сажаљење, али у исто време и слабо цењење. Алп је Марина осетила за њим жнву симпатију. Свпдело јој се то што је слушала о његовој доброти, нежности и оданости својој жени. Сад јој се чинило као да је то све нсписано на његову лицу, које у осталом није бнло нимало ружно, и ако је овде онде имало по неку бубуљицу. Пошто се поздрави са њима господин Основски поче говорити онако одрешнто, како то чини човек, који је одрастао у утанчаному друштву. — Долазим по налогу моје жене с неким предлогом. Хвала Богу посетне су церемонпје међу нама довршене, и ако се ван границе не би ваљало с њима много бактати. Стварје у овоме: данас смо намерни да идемо до цркве Св. Павла, а после до