Дело

Д Е Л 0 'Гре Фонтане. То је ван града: аанпмљива црква а ноглед је отуда диван. Било би нам врло пријатио, кад би сте вп присталп да заједно тамо идемо, Марпна је била готова на сваки излет у друштву и у нријатном ћеретању, чега ради стаде погледати у свога мужа: шта ће рећи. Полањецки опази да она пма вољу, а сем тога у себи помисли: „Хоћеш да се мало иштрбиш, нек ти буде!“ П он одговори: — Са мном бисте се лако погодили, али то зависи од моје внше власти. Али виша власт још није била начисто, да ли то послушни грађашш искрено збори, ну кад виде на његову лицу осмех н расположење, усуди се чак и решити: — Веома вам хвала, али да вам не будемо на досади? — Каква досада, биће нам особито пријатно — одговори Основски. — Онда је дакле свршено, ми ћемо бити ту за четврт часа. Метврт часа доцније већ се кретоше. Кинеске очи г-ђе Осиовске биле су пуне задовољства и расноложења. Одела се у хаљину од фулара боје перуникине и у неки огртач, који се могао сматрати као девето чудо у свету, те је изгледала одиста као вила. Чим су дошли до цркве Св. Павла, Иолањецки не знаде нп сам како .је г-ђа Основска, која о ствари није ништа знала, удесила баш да му каже ово што иде: — Твоја жена, ето погледајте, сеоско чељаде, а мом мужу да и не говорим. Само се нас двоје можемо разумети п делити утиске. Али се он био решио да је једп. Кад су дошли до цркве Св. Павла, коју г-ђа Основска ннје друкчије иазивала него $ап Ра\г1о Гпоп 1е Мига, њен муж хтеде задржати кола, али она рече: — Падржаћемо се при новратку, јер ћемо тада вндети колико ће^нам остати за то времена, а сад хајдемо право за Тре Фонтане. •Затим се окрете Палањецкому, па настави. — Ту у тој славној цркви пма разних чувених ствари, о крјнма бнх хтела да вас питам. Наћи ћете — и кога! — одговорп Полањецки —јер се ја у гом не разумем нимало.