Дело

•274 Д Е Л 0 — Ти би се утешио — одговори она кратко. А Полањецки помисли: — Ти би се направила испосником, кад бп на другој страни језера било једно тесте помодара и гиздаваца да гледају иа лорњет, шта исносник ради и како изгледа. Он је био и сувише добро васпитан те јој не каза шта је све мислио, али јој је рекао нешто налик на то, а што би се могло тако разумети, на што се она стаде смејати па одговори: Наравно. Живела бих о'д милостиње, те бих се морала овда онда сретати с људима, а кад бисте и ви дошли у Немн, ја бих нриступила н вама и тихо би неколпко пута рекла: „пп 801(1о! 1111 зо1с1о!“1 Говорећи то она нружи њему своју малу ручицу тресући њом н понављајући: — 1Јп зо1с1о рег 1а рохега! ип 8о1с1о!‘2 Није скидала очију с њега. У том је г. Основскп говорио Марини: — Ово се зове Тре Фонтане, јер ено тамо три врела. То сада прппада Транистима.1 Пре се није смело ту заноћити, јер је владала силна грознпца, ну сад је ње мање, јер су засадили на узвишици читав ред евкалипта.4 0, ево и одавде се виде? Госпођа Полањецка се мало навалнла зажмирила очима и говорила Полањецкому: Мене опија овај римски ветрић. Просто сам некако као ван себе. Код куће не тражим од жнвота више од онога што ми он даје, а овде се деморалншем, овде осећам да ми нечега нема доста. Знам ли га шта је. Ту вам све нешто напред осећам, за нечим чезнем. . Можда је то рђаво. Може бити да говорим нешто излишно. Али ја увек говорим оно што ми .је на уму. Код куће, кад сам била мала звали су ме простакушом. Молићу мужа да ме водн одавде. Најбоље ће битн да човек живи у својој сопственој кори, као корњача или пуж. 11а то Полањецки одговори озбиљио: У кори може бити добро корњачи или пужу, али не нтицама, на .још рајским, о којима нма предање да немају ногу н зато се не могу нигде одморити, него морају само да лете. 1 Ко.ју пару! коју нару! 2 Коју пару за (Зедппцу! Коју иару! 3 Ред калуђера." 4 Врста дрва.