Дело

II0РОДIIЦА IIОЛАЊЕЦКИХ Он опет погледа у Марину. која очевпдно беше готова са својим^Вогородице дјево, јер се насмеши на њега, одговори му на питМве н сама упита: — што ти тако ћутиш ? еУ — Ошт ћутимо — одговори јој. г^|^Је и било, али сваки са другог узрока. Док се Полањецки бакћао са својим мислима, госпођа Основска га неколико пута и иогледала и упитала, а он јој на речи одговарао пешто девето, а њене погледе није ни опазио и просто је увредио; могла је опростити, чак би јој би се могло и допасти, на њену објаву да жели бити калуђерица, да је одговорио безобразлуком увнјеним у учтиве речи, али је до срца заболело, ^ад је просто ирестао и гледати у њу — и за казну ни она више није гледала у њега. Али као женска добро васпитана постала је толико љубазнија према Марини. Стала је питати шта намерава за сутра, п кад чу да ће они у Ватикан, изјави да п она и њен муж имају улазницу и да ће се и они корпстити приликом. Знате како ваља да сте одевени? — упита је. — Црна хаљнна а на главн црна каппца. Човек у том изгледа мало старији, алн не сме се друкчије. Знам, опоменуо ме г. Швирски — одговори Полањецкп. Г. Швирски ми само о вама говори, кад мене радп. Веома сте му симпатпчни. II он мени — одговори Марина. У том разговору стигоше пред хотел. Госпођа Основска тако мало и хладно стеже руку Полањецком при растанку, да је то опазио и ако му се у глави врзло сто разних мисли. Да ли је то њен неки нов начин, или сам ја што рекао што се њој није допало? — помисли у себи. У вече запита Марину:. — Шта мислиш о г-ђи Оеновској. Мислим одговори Марина — да господнн Швирски може имати до некле право. Нолањецки одговори: Она сад пише своје успомене, које ,,Јозјо“ сматра за узорито дело. (Наставиће се) 19*