Дело

О БРАЧНИМ ПАРНИЦАМА или УЗРОЦИ УНИШТАЈА И РАЗВОДА БРАКА С ИОГЛЕДОМ НА ДОМАЋЕ ЗАК0Н0ДАВСТВ0 (НАСТАВАК) в. Независност од свих положаја у дрквеној заједници, који би по организацији друштвеној и природи својпх обавеза искључивали могућност закључивања брака. Као брачна сметња ове врсте по црквеном законодавству сматра се: а. а. Свештенички и монашки чин' Црква је још од најстаријег доба забрањивала свеиггеним лнцима да ступају у брак после рукоположења. 0 томе налазимо потврду п у најстарцјем црквено-правном споменику — Апостолскнм ^ ставнма. „Ми смо казали, гласи 17. глава VI књиге овога споменика, да за еиископа, свештеника н ђакона треба постављати једнобрачне, па биле им жене њихове живе или не. Но после рукоиоложења не допушта им се ступати у брак, ако нису жењени, ни имати односе с другима ако су ожењени. Они морају се задовољавати оном женом, коју су ималн кад су иримили рукоположење. Исто тако наређујемо, да буду једнобрачни п служитељи, певачи, чатци и вратари, а ако су ступили у клир нре женидбе, њима допуштамо да се жене, ако имају за то жељу, да не би у случају греха искусили казну“. Но канонским нрописима свештена 1 Подробније о ово.ме пнди ^ПнкНтап Б. 449 505. < '■■ ■уИ