Дело

СТОЈАН МУТНКАША 355 Оба накриви главу п, гледајући у страну као да некц$е другоме говорп, дочека: "— А што баш са мном? Има још ђевојака! Има их и гаадинских, а ти можеш и с њима, .јер си и ти у њих^ву;тефтеру. Можебит' ћеш и ти бит' газда. — Не знам ја, шта може бити, — упаде Стојан нагло, — ама ја знам шта је сада и ја не могу с њима. — Па сад хоћеш да разговараш са мном, а кад могнеш с њима, онда ми нећеш ни добро јутро називати. Знам ја таке момке! И, као за инат, гурну оне двије гране шебоја папучом. — Нијесам ја таки тако ми овога крста, — убрза Стојан и прекрсти се. — Нећу ја, к'о што ти мислиш. *Ја до сад нијесам ни на чија врата ни поглед'о до на твоја, а нећу, вала, ни погледаг ... Зар сам ја крив, што си лијепа и што најволим овђе? — Ха, ха, ха, — засмија се она и затапша рукама. — Сваки тако говори, а не мисли тако. — Донеси јеванђелије. па ћу ти се и на њему заклети, да не лажем! — узвикну Стојан, прилично увријеђен. — Нијесам ја пои да носим јеванђелије, — дочека она мирно. — Ама ја не верујем ни теби к'о ни другоме. Сва су мушкадија једнака. Стојан поћута мало и све више чупаше оне длаке испод носа. — А је ли ти мрско што долазим? — запита готово шапатом. Она слегну раменима. — Није ми мрско, — одговори. — Нијеси ти рђав момак, па да ми је мрско. Ама само немој говорити што не мислиш. То ми .је мрско! — -Ја говорим што мислим, а нијесам крив, што те не могу увјерити. Па ухвати алку на канату и поче звекетати њоме. — А ни Бошко те не може више увјерит' нег' и ја, — додаде јачим гласом. — Који Бошко? — запита она, састављајући обрве. — Па... знаш га... Он те бегенише, а са мном је био овђе... Дело кн>. 29. 2+