Дело

СТОЈАН МУТНКАША ЗбТ ' Имам посла, — мрко осијече Вошко и муну мимо њег^т. не рекавши ни збогом. ■— Оде њојзи! — лагано прошапта Стојан, па опет оборц главу и, удубљен у мисли, корачаше даље. XIV. У понедјељак ујутру, кад је отворио магазу, Стојан је био замишљеп, суморан. По мутним очима и подбухлом лицу могло се познати, да није довољно спавао. И ако је у магази било по штошта неуређено, ипак се није хтио сагињати, ни уређивати. Сио је на шилту, подупро главу рукама и тупо гледао на чаршију. Толики људи пролазили су, неки му се и јављали, а он нити је видио кога, ни што чуо. -Једнако му у глави Роса и јучерашњи разговор с њоме. II једнако му криво, што га неће да разликује од другпх момака. А није му драго ни што је Бошка срео! Ишао је њојзи, видио га је својим очима. А шта су разговарали? Колико се задржао? Да није, случајно, према Бошку била љубазнија него према њему? С Бошком је отприје позната, па зар не би могло п то бити? Она, додуше, не каже да јој је драг Бошко, али зар се то казује коме? Зар се то не крије и од најрођенијега ? Стојана је давило нешто и тиштало га. -Једна мисао гонила је другу и свака му црња, мучнпја. Што их више, све му теже и несносије! Па још да је таква ствар, која се може некоме испричати, изјадати! Али коме да каже? Коме смије и споменути о томе? Шта више и само туђе присуство сада би га још више љутило и мучило. Он се плашио, да ко не дође... Сам, сам са својим мислима и мукама најволио је... II газда би му данас несносан биц, па му чисто лакше што је нешто слабији, те не смије изаћи. Нп муштерија, ни нико му данас не треба! Да ми је опет сада разговарат' с њоме, — уздахну. —- -Јуче нијесам био слободан, иа нијесам смио ни казати све, што ми је на срцу. А данас би јој све каз'о! Стиск'о би срце и каз'о, па ако ће пуцат' гром, нека ми одмах пукне у врх главе... II шта би ми било од тога ? 24-