Дело

Д Е Д 0 860 < >нет устаде са шилте п изађе пред магазу. Пажл>иво погледа на све стране око себе; загим узе једно сандуче и сједе. Намјести се тако, да му ни један пролазник ие мине неопажен. Нарочито је гледао шегрчад, јер је знао, да ће и шегрт кундурџије Митра проћи но мајсторов ручак, — јер је и мајстор, као и дуги, ручавао у дућану, — па је желио, да га сврати. А Митрова шегрта лако је било познати, јер ,је увијек ишао гологлав* са разбарушеном и неуређеном косом, за коју је теглило внше рука него за конопац великога црквенога звона, а лице му је било гаравије него кундуре и чизме које је чистио. — Само да наљегне! — неколико путагунђао је Стојан, нестрпљиво гледајући низ чаршију. — Само да га видим. И сигурно се ни рођеноме оцу не би толико обрадовао, колико шегрту, кад га најиошље опази. Брзо скочи, одгурну сандуче и стаде на сред чаршије, не пазећи, хоће ли га ко видити, или неће. Стани мали! — викну, ухвативши шегрта за раме. — Ходи у магазу! Што ћу ти? — окоси се шегрт и поче се отимати. — Пушћи ме, јер ћу те ујести! Шути, болан, драго ће ти бити! — прошапта Стојан и новуче га за собом. — Ама пушћи! Мене боли! — зајаука шегрт, припремајући се, да га уједе за руку. Тссс... — поче га Стојап ућуткивати. — -Ја сам те свратио, да ово писмо нонесеш Роси мајсторовој. — -Јок! — осијече шегрт гласно. — Нећу ја ништа носити Роси. Стојан га стиште јаче и заиечати му уста. Шути, убио те Бог! Немој да свијет чује! прошапта. — < >на ће тп за то бакшиш дати. Шегрг се почеша но глави и погледа га сумњајући. А шта ћеш ми ти дат’? — запита. *Ја... пећу ништа... Е, ни ја нећу носит'... Шегрт нође, а Стојан га опет ухвати. Ето ти, — рече и тутну му нешто у шаку. А ето и писма.