Дело

ГТОЈАН МУТПКЛШЛ 363 —< Ја нећу џаба да једем газдин хљеб, — прошапта Стојан и опет порумени. Није то џаба, вего те не плаћа колико зарађујеш! замумДа газда попут међеда и опет лупну штапом Ти му вадиш колико тројица, а шта ти плаћа? Зарадио ш -Ат Лшше и ја не могу гледатп тако поштено момче да џаба служи. У мене је тако срце, па не могу гледати! Ђаво однио свакога, који гледа да му се џаба ради! Стојан затрепта очима и скрсти руке, јер није знао шта ће с њима ако их не трља, а од трљања га готово заболиле. — Па није мени ни ружна плаћа, — рече. Газда Ђорђије иогледа га мрко и исколачи очи. — Знам ја то боље од тебе!. — грмну. — Велиш: није ти ружна плаћа! А ево ја те зовем и даћу ти вигпе! То сам и мислио да ти зборим, да пређеш у мене... Овђе си калфа, а ја те ево зовем за ортака. Моја је сермија и све, а' твоја нека буде само мука и од чиста ћара да ти дам трећину... Да будеш ортак на трећу!... Зар ти је то ружно? Отојан упиљи очима у газда Ђорђију, па као да не верује својим ушима. Такав газда, па да му то нуди! И збуни се још више, опусти руке низа се, па се поче теглити за чакшире на бедрима. Ипак не одговори ништа. — А поред тебе можебит' ће и Перо прорадити, онет ће газда. — А ако он проради, ето вас двојице и ја вам се ни у што нећу мијешати... Кажем ти, нећу се мијешати! Ако радња пође на боље, гато ћу вам ,ја? А не могу животом радити, па треба да починем... Починка ми треба! А куд ћеш боље, вего бит' ортак у мојој сермији? Неколико година ради поштено, па ћеш бит' мали газда, а не калфа к'о овђе... — Мени је лијепо и овђе, — прошапта Стојан, једнако се теглећи за чакшире. Газда Ђорђије узвали се на столици, која је пуцала под њим, и још жешће поче лупати штапом. — Лажеш ти! — рече. — Лажеш! Ја знам гвога газду! То је један безобразник и погановић. Што гођ он ради, то ти поштено не мисли. Знам ја њега! За сву твоју муку најпотле ти неће платит' ништа... Ништа!.. %Ј * гЈ е V