Дело

Д Е Л 0 364 Он п кад се Богу молп, криво миели, па све ради, да и њега превари... Болестан је, па ти сад теиа, а чим оздрави, указаће ти пут. Оћераће те, к'о да му никад нијеси ни вриједио. Знам ја Симу, непоштенога чојека, е је и мене три пут преварио и премамио ми десетак муштерија!.. Превариће п тебе!.. — Неће он мене преварити, — одговори Стојан отсјечно и отворепо погледа газда Ђорђију. Наљути га љегово нападање на газду Симу и готово би да се поинади с њиме. — На хоћеш ли у менс? — запита газда Ђорђије,. ноново бришући зно.ј са маснога лица. — Не могу, — крагко осијече Стојан. — Не можеш? — Јок... Мени газда Симо неће криво! Ама, болан, у мене ће ти бит’ боље! Имаш ли памети? Овђе си само калфа, а у мене ортак. И кењац види, да је у мене боље. — Ја нијесам кењац, а ни вамо ми неће бит' горе! Газда Ђор^цце заврти главом и поче отресати пешом од салте. - Отроцајусја јако Иилат' — рече. — Нијесмо ништа ни говорили. Па се диже и иође вратима. А о овоме немој причат' никоме, — рече застајући. Немој ни газди Сими. Болестан је, па ће помислит' да .ја ово радим из рђава срца... А он је добар, поштен н честит чојек, па нећу да зажали на ме... Збогом ... Газда Ђорђије изађе пред магазу, ослањајући се на штан и стењући. Пред магазом опет стаде. А ако се смислиш и кроз пет дана, ја сам јопет на ријечи, — додаде. — На ријечи сам сигурно. А никоме иемој о овоме... није лијепо... И оде чаршијом. Бх, имаћу шта причат' Марку и јаранима! клпкну Стојан и поскочи од весеља. — Сад знам, колико ваљам! Није шала, кад газда Ђорђије оно вели! У весељу сједе на газдииу шилту и иоче замотавати цигар, а на врата провири чупава глава мајстор Мптрова шегрчета. Глава се кезила и намигивала према