Дело

ач-2 Д Е Л 0 у којем се овда-оида појавл>пвалп л>уди у црвеном оделу, које је преноснло Полањецкога у галерије слпка бриселских п анверских. Учпнило му се даје овде нз мртвпх устао средњи век; сад бп то бпо какав средњевековни рптер, до душе у друкчијем шлему него што су онн иа старпнским сликама, али са челпком на ирсима, сад опет какав херолд у краткој црвеној далматики п са црвеном капом на глави; а сад опет кроз отшкринута врата провире по каква црвена кардпналска, плп љубпчаста еппскопска иера нојева, венчићп на црнпм аксамитима п престареле главе с белом косом пли с лпцима као у какве мумнје. Одмах се могло познати да ногледи ове светине надају .на те особпте кројеве, боје п лнца н то некако као узгред, а да онп траже нептго друго, више, да се у уму скупља озбнљност, а у души осећај очекујућп неки тренутак, који се у жнвоту .једном дочека, а довек памти. Држећп Марину за руку, да се не би у гомплп изгубила, осетп Полањецки како та рука дршће од узбуђења, а п сам он, усред те нечујне гомпле, усред оне исторпске озбпљности п као васкрслих давнашњпх' дана, усред тог скупа п очекнвања опет осети онај чуднн утисак: како се све впше н више смању.је п да је тако малп као нпкад дотле. V том се чу некп тнх п ненгго загушенп глас: Гледао сам да вас впдпм п ево једва, Нзгледа као да ће ово да буде брзо. Ллп није пмало да буде убрзо. Међутпм Швнрекога одазва његов познаник монснњор, прозборп с. њим неколико речи н одведе цело друштво право ка суседној салп, која је била у црвено. Нолањецкп с дпвљењем виде, да н ту нма иуно људи изузпмајућн само једну страну коју је чувала иочасна стража. •у том .је крају па .једном узвпшењу бп.та столнца, иред овом пак некмлпко прелата и бпскупа, који су разговаралп иоверљпво м(‘ђу собом. Овде је очикивање н скуп био још занимљивнји. IЈиде.то се да људп уздржавају дах п да сва лица имају некн свечанн н тајанствени нзраз. Сјајна сунчана светлост измешана одсјајем од дуварова нунпла је салу неком нарочитом светлошћу, у к(|]ој су сунчани праменп што се овде онде пробцјаху пзгледалн румени п некако црвенијп. Почекаше још неко време п пајзад се у првој сали зачу шум. па нека х.тадовина, па клицање п најзад се иа отвореним побочинм вратнма указа бела прплика, коју су уносили племпНи