Дело

ПОРОДПЦЛ поллњкцкнх I • ► • > гардисти. Маринина рука нервозно стеже шаку Полањецкову, а он јДј својом рукоб учпни то псто и утисцн брзи слише се код њега у неки општи ос.ећај изузетног п свечаног тренутка, баш каег опо за време венчавања. Ј^Дсук од кардинала отпоче неки говор но Полпњецки га не разумеде. П>егове очп, мпсли н цела дутпа његова остадоше прионој белој слицн. Ништа на њој нпје измакло његовнм очима. Њему је пало у очи оно худо бледо, лице као у мртваца. Било је у њему нечега нетелеснога, учинио му се пола тело пола прпвиђење; као нека светлост пгго се пробија кроз алабастар, или дух што испуњава неку прозрачну материју, као посредна ватра између два света. II као неком дивном антитезом материја се у том видела као нешто нестварно и дух као нешто стварно. А кад се људи почеше приближпватп њему за благослов, кад Полањецкп виде пред ногама његовим своју Марину, кад осети да се њему може прићи као својем оцу, осетп силније узбуђење него икад дотле. На очи му нанђе магла и занста никада се у жпвоту није осетио тако маленим зрном песка. у којем куца захвално детиње срце. Кад нзиђоше сви су ћутали. У Марине су биле очи ка<> да се пробуднла иза сна; професору Восковскому тресле серуке; о ручку се довукао и Букацки, али како је п сам био слаб није му пошло за руком никога да разговори; и сам је Швирски мало говорио док су били код њега. Само се овда онда враћао томе предмету, понављајући: — Да, да! Ко то није видео не може ни нојмитп. Тога се човек довек сећа. Предвече Полањецки и Марина изпђоше да гледају залазак сунца са Трпнита деи Монти. Дан се свршавао веома пријатно. Део град као да је обујмиб растрвљен златан прах. Под њиховим ногама тамо у долини, на Пјаца д' Бспања, стао се већ хватати сутон, али још прозрачни сутон, кроз чију се пријатну боју могла видетн у излозима разнолико цвеће на обе стране од Кондоти. Дела је слика представљала неки велики и ничим непомућени мир, у којем се могла чнтатн жеља за сном. Затим се Пјаца д' Бспања стаде све више увијати у мрак, а само се још Тринита светлила. у пурпуру. И Полањецки и Марина осетпше ту гоплину у себи. Низ огромне су степенице силазила некако веома умирене душе. Сви